TV hints za novogodišnju dokolicu

Sin City - nedelja 21.00 RTS1
Alexander - ponedeljak, 20.00 Pink
Requiem for a dream - ponedeljak, 02.00 Sinemanija
Lilian's story - utorak, 15.30 Studio B
Nueve reinas - četvrtak, 00.30 HRT1
Anna and the king - petak 21.15 RTS2
The color purple - petak, 23.30 Pink

Svinjokolji Svrbije: nož, krme i kafa

Ti si sav moj bol

Utorak, pozne jesenji gospodnje MMV. Dosadan dan u sivom mesecu. Prijateljici je bio rođendan nedelju dana ranije. Nije imala vremena za velika slavlja, pa me je pozvala na par čaša rujna vina. Amje, rekoh, valja se. Krenusmo lagano standardnom rutom do omiljene kafane. Miss A je trebala da se javi u međuvremenu, dogovor je bio da se vidimo te večeri, noći. Draga prijateljica je bila standarno brbljiva, a domaće vino odviše pitko za zagrevanje. Kafana je bilo poprilično prazna. Manje zbog nesrećnog utorka, više zbog diska koji sam isto veče poklonio gazdi. Nestalne mušterije očigledno nisu bile impresionirane mojim izborom džeza iz perioda hladnog rata.

Javila se tek kod treće čaše. Čini mi se da poziv nije toliko kasnio koliko sam ja brzo ispijao čaše. "Evo mene, mogu da krenem" ... "Dobro, čekam te na stanici, vidimo se". Ili beše nekako slično. Uglavnom, as simpe as can be. Još jedno vino, ispraćam prijateljicu, odlazim na stanicu. Sasvim nepripremljen, ako izuzmemo zagrevanje vinom. Zimska sportska jakna, patike, farmerke, pljuga u ustima. Klošar. Miss A izlazi iz drugog autobusa te linije, skoro na vreme. Neobavezno simpatično obučena. Na prvi pogled kaputić, farmerke, kratka crna kosa, neformalno uredna, čarobne oči i predvian osmeh. Pozdravljamo se, nešto pričamo, ne sećam se. Dok hodamo ulicom, osećam kako me njena frekvencija potpuno paralizuje. Fuck. Razmenjujemo suvišne informacije, blah blah. Stižemo u kafanu s namerom da popijemo kavu, a zatim nastavimo u klub na živu muziku. Sedamo na prigodno izdvojeno mesto, ona uz crno pivo, ja naravno nastavljam s vinom. Priča mi o sebi, zapravo uglavnom o trenutnom tj. prvom poslu na kome je. Potpuno je oduševljena istim, srećna je što radi to što radi, i sasvim zadovoljna. Anyway, moj je fokus bio daleko od priče o njenom poslu. Sedela je opušteno, ispruženih nogu, tada već ispijajući drugo ili treće pivo. Gledao sam u nju kao opčinjen, i već poprilično pripit. Ali avaj, ni celo bure me ne bi oslobobilo straha u tom trenutku. [sledi nastavak]

7/10

1. Ja sam Gospod Bog tvoj; nemoj imati drugih bogova osim Mene.

2. Ne pravi sebi idola niti kakva lika; nemoj im se klanjati niti im služiti.

3. Ne uzimaj uzalud imena Gospoda Boga svog.

4. Sećaj se dana odmora da ga svetkuješ; šest dana radi i obavi sve poslove svoje, a sedmi dan je odmor Gospodu Bogu tvome.

5. Poštuj oca svoga i mater svoju, da ti dobro bude i da dugo poživiš na zemlji.

6. Ne ubij.

7. Ne čini preljube.

8. Ne ukradi.

9. Ne svedoci lažno na bližnjega svoga.

10. Ne poželi ništa što je tuđe.

Glas naroda

Šta vam više znači - seks ili poljupci?

Slobodno ostavljajte anonimne komentare, ali bi bilo fino da napišete pol ;o)

Drug Čivers

A short time ago, in Belgrade, very, very near ...

... bejaše jedan pripadnik ljudkse vrste poznat kao Čivers. U vreme zbivanja događaja koji slede, drug Čivers je imao 30-ak godina, oženjen je, i ima bebu. Radi u bilijar klubu, ili preciznije to mu je radno mesto. Drug Čivers voli da igra poker aparat - što je obično praćeno besomučnim udaranjem u mašinu, periodičnim urlanjem, a neretko i skakenjm, u slučaju da nešto dobije, ili krvoločnim psovanjem i lupanjem u mašinu ako ne dobija dugo ("jebem te u debelo crevo sve do gušterače i pankreasa"). Osim pokera, voli da pije, naročito špricer i pivo, ali genernlno, nema neke razlike u ponašanju kad je pripit ili trezan. Izuzetno, ako se mnogo napije, traži kavgu i može biti razdražljiv. Čivers je pojava, sa kojom ne može da bude dosadno.

Voleo je da krade. Za početak, kad krene na posao, stane na trafiku, gleda neke magazine, i stavlja ih jedan na drugi ispred njega. Zatim, traži od prodavca da pogleda da nema prošli broj nekih potpuno sporednih novina (tipa "Zov"). Prodavac se okrene da pogleda ("Aj molim te pogledaj, teba mi za $whatever"), dovoljno nekoliko sekundi, on uzme, recimo, Novosti, i preklopi one magazine. Kada se prodavac okrene, kaže "Daj mi samo Novosti". Onda povuče sa Novostima i one magazine ispod, tako da prodavac ne primeti, i gurne sve u kesu (standardno je u rukama nosio nekoliko kesa, skoro praznih). Sledeća je prodavnica. Tu je već posao jednostavniji, samo ubacuje u velike kese sve što mu se učini za potrebno u tom trenutku. Često ulazi dva puta, jel ne može da natrpa u kese koliko bi hteo, pa se vrati po još. Naravno, plati samo žvake ili nesto drugo sitno, a iznese celu potrošačku korpu.

Tako snabdeven, ide u klub, gde veći deo dana provodi u ispijanju kafe. Usput, održava red, što se svodi na to da drka klince koji drže piće ili sede na bilijar stolu, ili puše nad istim. Uz to, konstatno proziva konobarice, na vrlo vulgaran način ("Evo je Anita, upala joj kita, viri joj na pupak"; "Malena, nemoj da brišeš taj šank sifonima, umazaćeš ga"; "Malena, dođi kod Čiversa, da ti pročisti probavni trakt"; "Vidi, alava na kurac ko gladna godina"; "Brže peri te čaše, jer ako ti priletim zguza ispašće ti buljave oči u tu sudoperu".. i u tom smislu).

Voleo je da pravi budale od ljudi. A i nije bio loš u tome. U zlo i naopako vreme (1993.) je umeo da veže 10 marki za konac, uđe u javni prevoz, i baci ih nedaleko od sebe. Bedna raja u prevozu, svima koji zapaze ispadnu oči na onih 10 marki. I logično, svi pokušavaju da se dokopaju. A kada se približe novčanici, Čivers cimne konac uz priogodan komentar ("Gde si poš'o, majke ti, barabo matora") i adekvatan izraz lica (pošten građanin šokiran stanjem javnog morala). Za sprdnju je koristio i telefon. Tako na primer, u sitne sate, veselo pripit, pozove nekog za koga smatra da je dobra žrtva a pritom živi što dalje od SUP-a, predstavi se kao policajac, i zahteva od žrtve da se hitno javi npr. inspektoru Brkiću u gradski SUP. Kada oni pitaju da li mogu sutra, obično im zapreti privođenjem ako se ne pojave za 1h. Leti mu je hit vodeni pištolj, koji diskretno nosi i kojima prska devojke (pograđate gde). Vrlo je vešt, i teško je provaliti da je on. Naravno, on sve vreme umire od smeha (kao i prtanja, jel). Bilo je situacija kada je valjalo bežati - ako se ispostavi da devojka nije sama, tj. da ima jednog gorilu ili vise babuna oko sebe, koje nije primetio.

Nekad je bio čudne sreće. Jednom prilikom, posle aktivnosti nabavke robe, sedeo je u velikoj pivnici u Skadarskoj. Pored stola je bila velika drvena saksija sa postoljem. Iz nekog razloga ja imao potebu da počupa to cveće. Krene on da čupa, ali ne ide. Tada shvati da je cveće veštačko i da je privezano za saksiju (valjda on nije prvi imao tu ideju), ali je besan što ga nije počupao i neće da odustane. Nastavio je da cima većom snagom i tako izazvao pomeranje te velike saksije uz pojačanu buku, što je logično rezultiralo time da se svi okrenu i pogledaju. Ali, i dalje nije iščupao cveče. Na kraju je tražio od konobara nož, i kad je isti otišao, presekao je žicu i spakovao cveće, usput zahvativiši i nekoliko šaka ukrasnog stiropora. Ipak, najbizarnije što je krao su dodaci u hamburger-kioscima. Naročito je cenio da kupuje na mestima gde ima više spojenih kioska. Na prvom plati hranu bez dodataka, da bi na ovim ostalim maznuo luk, rotkve, salate i sl.

Ima tu materijala za ceo roman. Zavšriću priču jednim događajem koji daje kroki druga Čiversa. Jednom prilikom mu je crkao zamrzivač, a on je bio na vikendu negde. U zamrzivaču je bilo celo veliko prase (valjda je spremao slavu, ne sećam se) koje se, logično, pokvarilo. Nisam siguran šta je tačno bilo razlog ili stimulans, ali on je lepo uzeo celo prase, i bacio ga kroz prozor na parking ispred svoje zgrade sa visine od sigurno 30m.

Cigani lete pod haubu

Krenem ja ovih dana, u neki sumrak, do bankomata u mojoj ulici, jedno pola kilometra dalje od mene. Tu je neki tržni centar, koji ne radi. Krenem ja nazad lagano, kad mi zvoni telefon. Zove ćale, i kaže da je bio u školi, i da imam loše ocene, gore od brata (a njegove su dovoljno loše). Nastavim ja k gajbi, i uđem u prvi bus, za jednu stanicu. Kada sam hteo da siđem, neka devojka se namerno ili slučajno, zaglavi na ulazu u bus (stavila je noge tako da ne mogu da siđem), pa sam imao problem oko silaženja. Uspem ipak na kraju da izađem iz busa.

Tu nastaje zaplet. Krenem ulicom, i sačeka me nekoliko Cigana, od 5 do 25 godina. Počnu da mi guraju ruke u džepove, i maznu mi telefon. Nekako im otmem telefon, ali oni nastavljaju da nasrću. Onda im ponudim da im dam pare koje imam, samo da prestanu da me smaraju. Dok dajem novčanik jednom Ganjosu, drugi mi mazne mp3 plejer iz džepa. Krenu oni da beže, pređu ulicu, ukradu iz mojih kola neku memoriju (izgleda kao stara memorija za grafičke, iščupaju je iz neke ploče) i sednu u neka druga kola. Ja krenem za njima, počenmo da se lemamo, krenem da mu otimam plejer, koji padne i rastavi se (čudan plejer, jedan čip, neka plastika preko sa rupama za kontakte koji idu od čipa, i nekom led-diodom ili nešto slično). Odem do kola sa Ganjosima, najveći Ganjos sedi za volanom, udarim mu nekoliko pesnica u glavu, nije se opirao. U tom trenutku, vidim na autobuskoj stanici pored, ortaka iz srednje škole i njegovu recimo sestru. Malo popričamo, i kažem mu da ću se vratiti odamah. Izvučem jednog Ganjosa iz kola, otvorim haubu, i gurnem mu glavu unutra. Kažem ortaku sa stanice da uđe u kola i upali motor. Dok mučim Ganjosa, za trenutak mi se učini da je to neki moj ortak (kavkaske rase) i pustim ga.

Posle, stanem sa ortakom tu pored parkiranih kola, ispričam mu šta je bilo, on predloži da spržimo nešto, i srola neku malu buxnu. Zovemo i neke Ganjose da puše s nama. I dok pušimo, ortak me pita zašto sam ostavio devojku u kolima, na šta ja kažem da je drugarica, ali ne mogu da se setim zapravo ko je lepa devojka u kolima. Zatim iz susednih kola pored, izlazi neka žena, i za trenutak mi se učini da je to ta devojka koju sam maločas spomenuo, ali pogledam u moja kola i vidim da je drugarica još tu. Tu mi odjenom sine da sam trebao odavno da stignem kući.

Tumačenje drugi put, trebaće mi malo više vremena za ovaj :o)

Snoška bezveze

Magla rođaci. Ova atmosferska, i ne smeta toliko - i onako retko vozim. Zlostavlja me neka čudna, skoropridošla, erektivna Magla. Reći će zli jezici da nisam unosio plemenite toksine, pa sam usled toga zglajzn'o. Ajme, jok, Svevišnji mi je svedok, očevidac. Intoksinaciju sam uredno vršio, s izuzetkom poslednjih par dana (zrno humanosti). Ah, nekada bogougodno beše bauljati po Magli, možda mator sam kojot, šta znam. Postala je smrdljiva, besmislena i ne pruža ni kvoter sreće.

Magla je pojava koja maskira ciljeve, nudi usputna, iznenadna zadovoljstva, neobične susrete, i zamućuje suštinu. Obično se javlja pri nedostatku toplote, tj. Sunca. Kada Sunce zađe na kratko, to je topla noć. Ona daje pravu slodobu, blistave snove, ideje laganih vibracija i ... radost jutarnjeg Sunca. Magla, ne. Kroz Maglu se krećem u nadi, da se neću zajebati. Iako se trudim da se hodam dobrim putevima, nekako uvek naletim na pogrešnu banderu. Možda su prosto moja nadanja glupava, i sve bandere koje iskoče iz magle su pogrešne. I nekad mi se čini, da sve one su to jer ne mogu izaći iz Magle. Iskreno, malo sam se radovao Magli, možda sam bio previše na Suncu. Ali kada je došla, brzo se pokazala u svojoj potpunoj besmlislenosti.

Pretpostavljam da je nekad bilo zabavno - get some booze, roll some pot, make instant sex. Danas nisam siguran ni koliko sam uživao u tome (hm, valjda jesam) ili je sve bilo prosto zadovoljavanje potreba (aka recke). Jedna, druga, treća -- lupanje u bandere, kao kuglica u fliperu. Nabiješ skor, dobiješ extra ball -- to mu dođe kao, popust na količinu, veleprodaja, šta li. Bilo kako bilo, nešto se zbilo, i ne želim, ne umem i ne mogu da bauljam po Magli. Spreman sam da živim u celibatu dok se ne pojavi Sunce koje će rasterati Maglu.

Dečakov san: Sid Meier's Civilization 4

Achtung!

Benigni - La tigre e la neve
Lee - Brokeback Mountain
von Trier - Manderlay

Oh my God, it's full of ... marketing!

"Tako divna noć za puhanje" napisah jednom prijatelju večeras. Vala, jeste, temperatura 20C, vetar puha, a čak se vidi i poneka zvezda. Prgidono sasvim. Kad već spomenuh temperature, iskoristio bih ovu nepriliku da se zahvalim batici Andresu, što nam je podario praktičnu i logičnu celzijusovu skalu. Ovo pišem jer sam poslednjih dana imao potrebe da istražujem različite temperaturne prilike i grdno sam se mrštio svaki put kada dobijem podatke izražene isključivo u farenhajtima. U to ime se klanjam gosn Andresu Celzijusu a usput i metričkom sistemu. Nego elem. Umesto puhanja (dobro, nije da nisam) iskoristio sam veče da pogledam delo sedme umetnosti "Luther" (2003). Pre par dana sam takođe uživao u jednom, ne toliko umetničkom, ali vrlo znanstvenom delu "Cesky sen".

Film Luther, prilično logično, je inspirisan "likom i delom" Martina Luthera, reformatora katoličke crkve s početka 16. veka. Cesky sen (češki san) je diplomski film dvojice studenata iz Praga. Film prati autore u ulozi menadžera imaginarnog hipermarketa, od "priprema" do otvaranja istog. Jasno da na prvi pogled ovi filmovi nemaju ništa zajedničko, jedan je istorijski film s fokusom na orgnizaciju i ponašanje crkve, a drugi je dokumentarac na temu masovne komunikacije, medija i potrošačkog društva. Ipak, suštinski priča je vrlo slična: s jedne strane imamo potrebu ljudi da veruju "u neki bolji život" (raj) odnosno "u neki bolji život" (jeftinije consumer goods), što mu dođe vrlo blisko "raju" za kapitalističkog proletera. S druge strane, imamo ekipu koja (zlo)upotrebljava primarne potrebe prostog čoveka - u XVI veku reklamirajući "zastupanje" pred bogom za sitne novce, a u XXI - snabdevanje potrošnom robom za sitne novce. I mislim da nije pogrešno zaključiti da, ako postoji ekvivalent crkve XVI veka, to je korporacija XXI veka. Prvi element je naravno strah - verski, odnosno finansijki pakao, drugi vera - raj, odnosno bolje finansijsko stanje, treći socijalna prihvatljivost - dobar i predan vernik, odnosno, dobar i produktivan radnik, pa potreba za pripadnjem grupi - crkvi odnosno kompaniji, i tako dalje. Verovanje da je moguć otkup grehova za par zlatnika, odnosno, kupovina televizora za par dolara, plastično ilustruje tu vezu. Na kraju, reakcije prevarenih vernika kada im Luter otvara oči odnosno prevarenih kupaca kada shvate da hipermarket snova zapravo ne postoji, suštinki su iste, iako su praktične implikacije nešto drugačije, uglavnom zbog toga jer je potonja prevara bila ipak samo lagani eksperiment, bez konkretnih posledica po prevarene. Vredi videti oba filma, pa prosudite sami.

Dudo, tebe volim ludo, tebe želim Dudo, Dudo

Pomoz' bog braćo i sestrice drage. I mile. Kao red je da se ispričam za pauzu, al' k'o da je to, dokurca, bitno. Elem, kao što je očito, preživeo sam kojekakve biblijske muke i eto, ne mogu da puzim, al mogu da guzim. Ali to je sporedno, glavno je da mogu da ločem.I think I'm dumb, or maybe just happy.

Za one koji su prepoznali naslov - da, poštujem i cenim g-dina Ljubišu Stojanovića Luisa, ali to nije tema. Tema je Duda. Ja lično imam mnogo razloga da volim Dudu, a i ako nemam, opet je volim. Duda je radost. Svaki put kada vidim Dudu, u letnjem, ili prolećnom izdanju, mene oblije neka milina i obuzme me blagost. Treba primetiti da je Duda najlepša kada je malko naoštrena, kada nema višak, a ni manjak kilograma. Gledanje Dude jeste velika radost. Ali ta radost je samo uvod u fabulu. Duda, iako ima želju da je gledam, sama po sebi traži više od mene, da joj priđem, da je taknem (Takni me takni, polako se primakni, nežno dodirni, đavole nemirni). Kada dodirnem Dudu, mozak ide u ler pod dejstvom Dudinog zračenja čija blagotvornost se ne da porediti sa bilo čime poznatim. Duda je zapravo esencija pozitivne energije. Maženje Dude efektivno omogućava da sva divna bela magija Dude obuzme mene i dovede osećaje i um u stanje pornićarske levitacije. Duda poebno lepo reaguje kada je isotvremeno mazim i grickam, uz prigodno tepanje (bez patetike i bebpskog tepanja, prigodno uz malo bezobrazluka). Srećna Duda je uvod u veselje, ali i samo usrećavanje Dude je nagrada sama po sebi.

Genuine Windows Validation

Iako ovo nije tech blog, napraviću izuzetak pa objaviti jednu informaciju u tom smislu. Ponajviše zbog toga što se dosta ljudi požalilo proteklih nedelja kako zli Majkrosoft neće da im dadne zakpre. Elem, rešenje je više nego jednostavno: posle pokretanja "Windows Update" i izbora express/custom, dovoljno je da u address bar Internet explorera kopirate

javascript:void(window.g_sDisableWGACheck='all')

i lupite enter. Posle toga slobodno radite sve kako vam daje po redu. Skiniće se geniune check programčić, ali provera će biti preskočena.

PS. Novi blog zapisi kada se oporavim i unesem bar malo alkohola u svoj krvotok.

Usnio sam gej san

Probudih se nešto juče naprasno, i ostaše mi slike u radnoj memoriji. Obično mi treba vremena da se setim i šta sam radio sinoć, a o snovima da ne zborim. U tom trenutku mi se još spavalo poprilično, pa nijesam to jeba' ni %; krevet je mio, pa taman da sam usnio baba seru za ženu. Naspavah se ja, valda, prigodno, proskakutah po stančiću, kahwu srkno i duvana prhno. I vrati mi se san što usnio sam.

Recimo da san teče ovako (kažem recimo, jer snovi su slike, sve veze koje se javljaju konstruišemo umetanjem slika u šablone logike): Kuća nekih rođaka u provinciji, neka slava ili terevenka u tom smeru. Sledeća slika, soba sa strane, neki mlađi rođak i ja. Sedimo, tišina. Sledeća, rođak se perverzno smeška, tišina, izraz lica sve govori. Sledeća, obavljam blowjob. Konec.

Na prvi pogled sam latentni neostvareni homić (gay, peder, faggot), ne bunim se, tko zna možda je i tako, al' sumnjam. Ako malo dublje uđemo u simboliku ovih slika, možemo doći do zanimljivijih rezltata no što je ofucana gej pričica. Počevši od slike terevenke, koja bi mogla da simbolizuje okupljanje, verovatno raznih elemenata moje ličnosti, koji pokušavaju da se saberu po nekoj prirodnoj inerciji. Slobodan sam da zaključim da je moja ličnost nesređena i nejedinstvena, i da iz nekog razloga, ili prirodno, teži sinhronizaciji. Jedino što nisam siguran, da li je usklađivanje stvarno potrebno i zdravo, ili se javlja usled prirodnih sila ili bioloških i socioloških potreba. U drugoj slici se direktno součavam sa onim delom ličnosti koji, u tom trenutku, predstavlja rastrzanu podsvest. Trenutak susreta tj. primanja k znanju da postoji druga strana(e) moje ličnosti. Sledeća slika je izazivanje, pokušaj da se isposluje sinhronizacija, navodno time što će podsvest (nesređeni elemenati ličnosti) udovljiti strani svesnog razuma. Ona se nudi, otvoreno. Na kraju, svesni razum popušta u nadi da će zadovoljiti svoje potrebe, ali zapravo podsvest dobija zadovoljštinu i svesni razum se njoj priklanja. Ostaje samo dilema, da li je time zadovoljen i svesni razum, ili je postao žrtva podsvesti. Drugi scenarijo me malo plaši.

Zašto mrzim pivo

Kao dugogodišnji konzument vaskolikih opojnih sredstava i drugih raznih ovisnosti, trebam nešto reći. Poslednjih godina sklon sam razmišljanju u smeru nekorisnih pojava izazvanih konzumacijom piva (beer, pivčuga, pivce). Odmah da se ogradim, ja ne razmišljam o oblicima niskofrekventnog i maloamplitudnog konzumerstva; jok. Analiza se bavi aktivnom i posvećenom interakcijom sa pivskom flašom tj. gajbom, kartonom ili šestočlanim pakovanjem (aka six pack). Prostije rečeno, svakodnevnim lokanjem i periodičnim prepijanjem temeljenom na pivu.

Sada se pitate, koje to negativne strane pivo ima, osim pivskog stomaka? Ni pivski stomak nije za zanemariti; svakako je to jedna od vrlo negativnih strana pivčuge, i to će skoro sigurno svaki iskusan konzument da potvrdi. Pored pivskog stomaka, javljaju se još neke fizičko-fiziološke implikacije. Jedna koja se lako i skoro instant primećuje je konstantno pišanje (mokrenje). Osim kada ločete u sopstvenoj jazbini (aka gajba), često pišanje smara kako vas, tako i domaćina, i ostale koji čekaju na toalet - naročito u slučaju javnog objekta socijalizacije. Nadalje, pivo izaziva alavost, a ako prestanete da ga ločete - pospanost i umor. Na jednom pivu se svakako možete lako zaustaviti bez posledica; na dva - već nešto teže, a na trećem - pa skoro nikako. Što više pijete, više ste žedni, a u slučaju da prestanate piti posle tri ili četiri boce, sledi osećaj umora i dremljivosti. Po sistemu - daš dinar da uđeš u kolo, a dva da izađeš. Osim stomaka, pišanja, i alavosti, većina piva za posledicu ima jeben mamurluk. Naravno, to se uglavnom javlja posle četiri i više boca, u zavisnosti od raznih faktora. U svakom slučaju, ako se dobro obločete od piva, svaka je prilika da će ujutru (podne, popodne) proklinjati svaku popijenu flašu ponaosob, uživajući u odvratnom mirisu vašeg kreveta i prostorije.

Ko se ponadao da je ovde kraj - zajeb'o se. Fizičko-fiziološke posledice, iako vrlo bitne, nisu krucijalne za ovu analizu. Glavni metnalno-duhovni problem kod lokanja piva je svinjoglavost. Prosto rečeno, to je situacija kada se od čoveka pretvarate u svinju, bude se prizemni porivi i brdsko-planinske emocije. Čovek-svinja obično priča vrlo glasno, tolerancija mu je smanjena, manje obraća pažnju na to šta pričaju drugi i uglavnom je ubeđen da je u pravu, bez obzira na sve. Javlja se bahatost, napažnja, zanemariju se lepe emocije, a podstiču one svinjske. I pored često pristunog mišljenja, pivo se uopšte ne slaže sa buxnom, pogotovu šiš-buxnom, s kojom kada se spari izaziva osećaj beskorisne opijenosti i pospanosti (situacija poznata kao blagi zabod). Prosto, puhanje uz pivčugu je bacanje dobre medicine. Na strnu buxna, na pivčugi ni sex ne vredi pet evrocenti - koja dama želi sex ako vam iz usta bazdi, podrigujete i pišate svakih deset minuta, a sve to praćeno privremenim padom koeficijneta emocionalne inteligencije i osećaja za lepe perverzije? Nisu žene glupe, što im je vino element romantike, ali o tome nekom drugom prilikom.

I tako je zeko došao u šumicu ...

¡hola mundo!

Dobrodošli u zekovu šumicu!
Info: Pušenje je, uglavnom, dozvoljeno.