Usnio sam gej san

Probudih se nešto juče naprasno, i ostaše mi slike u radnoj memoriji. Obično mi treba vremena da se setim i šta sam radio sinoć, a o snovima da ne zborim. U tom trenutku mi se još spavalo poprilično, pa nijesam to jeba' ni %; krevet je mio, pa taman da sam usnio baba seru za ženu. Naspavah se ja, valda, prigodno, proskakutah po stančiću, kahwu srkno i duvana prhno. I vrati mi se san što usnio sam.

Recimo da san teče ovako (kažem recimo, jer snovi su slike, sve veze koje se javljaju konstruišemo umetanjem slika u šablone logike): Kuća nekih rođaka u provinciji, neka slava ili terevenka u tom smeru. Sledeća slika, soba sa strane, neki mlađi rođak i ja. Sedimo, tišina. Sledeća, rođak se perverzno smeška, tišina, izraz lica sve govori. Sledeća, obavljam blowjob. Konec.

Na prvi pogled sam latentni neostvareni homić (gay, peder, faggot), ne bunim se, tko zna možda je i tako, al' sumnjam. Ako malo dublje uđemo u simboliku ovih slika, možemo doći do zanimljivijih rezltata no što je ofucana gej pričica. Počevši od slike terevenke, koja bi mogla da simbolizuje okupljanje, verovatno raznih elemenata moje ličnosti, koji pokušavaju da se saberu po nekoj prirodnoj inerciji. Slobodan sam da zaključim da je moja ličnost nesređena i nejedinstvena, i da iz nekog razloga, ili prirodno, teži sinhronizaciji. Jedino što nisam siguran, da li je usklađivanje stvarno potrebno i zdravo, ili se javlja usled prirodnih sila ili bioloških i socioloških potreba. U drugoj slici se direktno součavam sa onim delom ličnosti koji, u tom trenutku, predstavlja rastrzanu podsvest. Trenutak susreta tj. primanja k znanju da postoji druga strana(e) moje ličnosti. Sledeća slika je izazivanje, pokušaj da se isposluje sinhronizacija, navodno time što će podsvest (nesređeni elemenati ličnosti) udovljiti strani svesnog razuma. Ona se nudi, otvoreno. Na kraju, svesni razum popušta u nadi da će zadovoljiti svoje potrebe, ali zapravo podsvest dobija zadovoljštinu i svesni razum se njoj priklanja. Ostaje samo dilema, da li je time zadovoljen i svesni razum, ili je postao žrtva podsvesti. Drugi scenarijo me malo plaši.

Zašto mrzim pivo

Kao dugogodišnji konzument vaskolikih opojnih sredstava i drugih raznih ovisnosti, trebam nešto reći. Poslednjih godina sklon sam razmišljanju u smeru nekorisnih pojava izazvanih konzumacijom piva (beer, pivčuga, pivce). Odmah da se ogradim, ja ne razmišljam o oblicima niskofrekventnog i maloamplitudnog konzumerstva; jok. Analiza se bavi aktivnom i posvećenom interakcijom sa pivskom flašom tj. gajbom, kartonom ili šestočlanim pakovanjem (aka six pack). Prostije rečeno, svakodnevnim lokanjem i periodičnim prepijanjem temeljenom na pivu.

Sada se pitate, koje to negativne strane pivo ima, osim pivskog stomaka? Ni pivski stomak nije za zanemariti; svakako je to jedna od vrlo negativnih strana pivčuge, i to će skoro sigurno svaki iskusan konzument da potvrdi. Pored pivskog stomaka, javljaju se još neke fizičko-fiziološke implikacije. Jedna koja se lako i skoro instant primećuje je konstantno pišanje (mokrenje). Osim kada ločete u sopstvenoj jazbini (aka gajba), često pišanje smara kako vas, tako i domaćina, i ostale koji čekaju na toalet - naročito u slučaju javnog objekta socijalizacije. Nadalje, pivo izaziva alavost, a ako prestanete da ga ločete - pospanost i umor. Na jednom pivu se svakako možete lako zaustaviti bez posledica; na dva - već nešto teže, a na trećem - pa skoro nikako. Što više pijete, više ste žedni, a u slučaju da prestanate piti posle tri ili četiri boce, sledi osećaj umora i dremljivosti. Po sistemu - daš dinar da uđeš u kolo, a dva da izađeš. Osim stomaka, pišanja, i alavosti, većina piva za posledicu ima jeben mamurluk. Naravno, to se uglavnom javlja posle četiri i više boca, u zavisnosti od raznih faktora. U svakom slučaju, ako se dobro obločete od piva, svaka je prilika da će ujutru (podne, popodne) proklinjati svaku popijenu flašu ponaosob, uživajući u odvratnom mirisu vašeg kreveta i prostorije.

Ko se ponadao da je ovde kraj - zajeb'o se. Fizičko-fiziološke posledice, iako vrlo bitne, nisu krucijalne za ovu analizu. Glavni metnalno-duhovni problem kod lokanja piva je svinjoglavost. Prosto rečeno, to je situacija kada se od čoveka pretvarate u svinju, bude se prizemni porivi i brdsko-planinske emocije. Čovek-svinja obično priča vrlo glasno, tolerancija mu je smanjena, manje obraća pažnju na to šta pričaju drugi i uglavnom je ubeđen da je u pravu, bez obzira na sve. Javlja se bahatost, napažnja, zanemariju se lepe emocije, a podstiču one svinjske. I pored često pristunog mišljenja, pivo se uopšte ne slaže sa buxnom, pogotovu šiš-buxnom, s kojom kada se spari izaziva osećaj beskorisne opijenosti i pospanosti (situacija poznata kao blagi zabod). Prosto, puhanje uz pivčugu je bacanje dobre medicine. Na strnu buxna, na pivčugi ni sex ne vredi pet evrocenti - koja dama želi sex ako vam iz usta bazdi, podrigujete i pišate svakih deset minuta, a sve to praćeno privremenim padom koeficijneta emocionalne inteligencije i osećaja za lepe perverzije? Nisu žene glupe, što im je vino element romantike, ali o tome nekom drugom prilikom.

I tako je zeko došao u šumicu ...

¡hola mundo!

Dobrodošli u zekovu šumicu!
Info: Pušenje je, uglavnom, dozvoljeno.