Achtung!

Benigni - La tigre e la neve
Lee - Brokeback Mountain
von Trier - Manderlay

Oh my God, it's full of ... marketing!

"Tako divna noć za puhanje" napisah jednom prijatelju večeras. Vala, jeste, temperatura 20C, vetar puha, a čak se vidi i poneka zvezda. Prgidono sasvim. Kad već spomenuh temperature, iskoristio bih ovu nepriliku da se zahvalim batici Andresu, što nam je podario praktičnu i logičnu celzijusovu skalu. Ovo pišem jer sam poslednjih dana imao potrebe da istražujem različite temperaturne prilike i grdno sam se mrštio svaki put kada dobijem podatke izražene isključivo u farenhajtima. U to ime se klanjam gosn Andresu Celzijusu a usput i metričkom sistemu. Nego elem. Umesto puhanja (dobro, nije da nisam) iskoristio sam veče da pogledam delo sedme umetnosti "Luther" (2003). Pre par dana sam takođe uživao u jednom, ne toliko umetničkom, ali vrlo znanstvenom delu "Cesky sen".

Film Luther, prilično logično, je inspirisan "likom i delom" Martina Luthera, reformatora katoličke crkve s početka 16. veka. Cesky sen (češki san) je diplomski film dvojice studenata iz Praga. Film prati autore u ulozi menadžera imaginarnog hipermarketa, od "priprema" do otvaranja istog. Jasno da na prvi pogled ovi filmovi nemaju ništa zajedničko, jedan je istorijski film s fokusom na orgnizaciju i ponašanje crkve, a drugi je dokumentarac na temu masovne komunikacije, medija i potrošačkog društva. Ipak, suštinski priča je vrlo slična: s jedne strane imamo potrebu ljudi da veruju "u neki bolji život" (raj) odnosno "u neki bolji život" (jeftinije consumer goods), što mu dođe vrlo blisko "raju" za kapitalističkog proletera. S druge strane, imamo ekipu koja (zlo)upotrebljava primarne potrebe prostog čoveka - u XVI veku reklamirajući "zastupanje" pred bogom za sitne novce, a u XXI - snabdevanje potrošnom robom za sitne novce. I mislim da nije pogrešno zaključiti da, ako postoji ekvivalent crkve XVI veka, to je korporacija XXI veka. Prvi element je naravno strah - verski, odnosno finansijki pakao, drugi vera - raj, odnosno bolje finansijsko stanje, treći socijalna prihvatljivost - dobar i predan vernik, odnosno, dobar i produktivan radnik, pa potreba za pripadnjem grupi - crkvi odnosno kompaniji, i tako dalje. Verovanje da je moguć otkup grehova za par zlatnika, odnosno, kupovina televizora za par dolara, plastično ilustruje tu vezu. Na kraju, reakcije prevarenih vernika kada im Luter otvara oči odnosno prevarenih kupaca kada shvate da hipermarket snova zapravo ne postoji, suštinki su iste, iako su praktične implikacije nešto drugačije, uglavnom zbog toga jer je potonja prevara bila ipak samo lagani eksperiment, bez konkretnih posledica po prevarene. Vredi videti oba filma, pa prosudite sami.