Drug Čivers

A short time ago, in Belgrade, very, very near ...

... bejaše jedan pripadnik ljudkse vrste poznat kao Čivers. U vreme zbivanja događaja koji slede, drug Čivers je imao 30-ak godina, oženjen je, i ima bebu. Radi u bilijar klubu, ili preciznije to mu je radno mesto. Drug Čivers voli da igra poker aparat - što je obično praćeno besomučnim udaranjem u mašinu, periodičnim urlanjem, a neretko i skakenjm, u slučaju da nešto dobije, ili krvoločnim psovanjem i lupanjem u mašinu ako ne dobija dugo ("jebem te u debelo crevo sve do gušterače i pankreasa"). Osim pokera, voli da pije, naročito špricer i pivo, ali genernlno, nema neke razlike u ponašanju kad je pripit ili trezan. Izuzetno, ako se mnogo napije, traži kavgu i može biti razdražljiv. Čivers je pojava, sa kojom ne može da bude dosadno.

Voleo je da krade. Za početak, kad krene na posao, stane na trafiku, gleda neke magazine, i stavlja ih jedan na drugi ispred njega. Zatim, traži od prodavca da pogleda da nema prošli broj nekih potpuno sporednih novina (tipa "Zov"). Prodavac se okrene da pogleda ("Aj molim te pogledaj, teba mi za $whatever"), dovoljno nekoliko sekundi, on uzme, recimo, Novosti, i preklopi one magazine. Kada se prodavac okrene, kaže "Daj mi samo Novosti". Onda povuče sa Novostima i one magazine ispod, tako da prodavac ne primeti, i gurne sve u kesu (standardno je u rukama nosio nekoliko kesa, skoro praznih). Sledeća je prodavnica. Tu je već posao jednostavniji, samo ubacuje u velike kese sve što mu se učini za potrebno u tom trenutku. Često ulazi dva puta, jel ne može da natrpa u kese koliko bi hteo, pa se vrati po još. Naravno, plati samo žvake ili nesto drugo sitno, a iznese celu potrošačku korpu.

Tako snabdeven, ide u klub, gde veći deo dana provodi u ispijanju kafe. Usput, održava red, što se svodi na to da drka klince koji drže piće ili sede na bilijar stolu, ili puše nad istim. Uz to, konstatno proziva konobarice, na vrlo vulgaran način ("Evo je Anita, upala joj kita, viri joj na pupak"; "Malena, nemoj da brišeš taj šank sifonima, umazaćeš ga"; "Malena, dođi kod Čiversa, da ti pročisti probavni trakt"; "Vidi, alava na kurac ko gladna godina"; "Brže peri te čaše, jer ako ti priletim zguza ispašće ti buljave oči u tu sudoperu".. i u tom smislu).

Voleo je da pravi budale od ljudi. A i nije bio loš u tome. U zlo i naopako vreme (1993.) je umeo da veže 10 marki za konac, uđe u javni prevoz, i baci ih nedaleko od sebe. Bedna raja u prevozu, svima koji zapaze ispadnu oči na onih 10 marki. I logično, svi pokušavaju da se dokopaju. A kada se približe novčanici, Čivers cimne konac uz priogodan komentar ("Gde si poš'o, majke ti, barabo matora") i adekvatan izraz lica (pošten građanin šokiran stanjem javnog morala). Za sprdnju je koristio i telefon. Tako na primer, u sitne sate, veselo pripit, pozove nekog za koga smatra da je dobra žrtva a pritom živi što dalje od SUP-a, predstavi se kao policajac, i zahteva od žrtve da se hitno javi npr. inspektoru Brkiću u gradski SUP. Kada oni pitaju da li mogu sutra, obično im zapreti privođenjem ako se ne pojave za 1h. Leti mu je hit vodeni pištolj, koji diskretno nosi i kojima prska devojke (pograđate gde). Vrlo je vešt, i teško je provaliti da je on. Naravno, on sve vreme umire od smeha (kao i prtanja, jel). Bilo je situacija kada je valjalo bežati - ako se ispostavi da devojka nije sama, tj. da ima jednog gorilu ili vise babuna oko sebe, koje nije primetio.

Nekad je bio čudne sreće. Jednom prilikom, posle aktivnosti nabavke robe, sedeo je u velikoj pivnici u Skadarskoj. Pored stola je bila velika drvena saksija sa postoljem. Iz nekog razloga ja imao potebu da počupa to cveće. Krene on da čupa, ali ne ide. Tada shvati da je cveće veštačko i da je privezano za saksiju (valjda on nije prvi imao tu ideju), ali je besan što ga nije počupao i neće da odustane. Nastavio je da cima većom snagom i tako izazvao pomeranje te velike saksije uz pojačanu buku, što je logično rezultiralo time da se svi okrenu i pogledaju. Ali, i dalje nije iščupao cveče. Na kraju je tražio od konobara nož, i kad je isti otišao, presekao je žicu i spakovao cveće, usput zahvativiši i nekoliko šaka ukrasnog stiropora. Ipak, najbizarnije što je krao su dodaci u hamburger-kioscima. Naročito je cenio da kupuje na mestima gde ima više spojenih kioska. Na prvom plati hranu bez dodataka, da bi na ovim ostalim maznuo luk, rotkve, salate i sl.

Ima tu materijala za ceo roman. Zavšriću priču jednim događajem koji daje kroki druga Čiversa. Jednom prilikom mu je crkao zamrzivač, a on je bio na vikendu negde. U zamrzivaču je bilo celo veliko prase (valjda je spremao slavu, ne sećam se) koje se, logično, pokvarilo. Nisam siguran šta je tačno bilo razlog ili stimulans, ali on je lepo uzeo celo prase, i bacio ga kroz prozor na parking ispred svoje zgrade sa visine od sigurno 30m.

Cigani lete pod haubu

Krenem ja ovih dana, u neki sumrak, do bankomata u mojoj ulici, jedno pola kilometra dalje od mene. Tu je neki tržni centar, koji ne radi. Krenem ja nazad lagano, kad mi zvoni telefon. Zove ćale, i kaže da je bio u školi, i da imam loše ocene, gore od brata (a njegove su dovoljno loše). Nastavim ja k gajbi, i uđem u prvi bus, za jednu stanicu. Kada sam hteo da siđem, neka devojka se namerno ili slučajno, zaglavi na ulazu u bus (stavila je noge tako da ne mogu da siđem), pa sam imao problem oko silaženja. Uspem ipak na kraju da izađem iz busa.

Tu nastaje zaplet. Krenem ulicom, i sačeka me nekoliko Cigana, od 5 do 25 godina. Počnu da mi guraju ruke u džepove, i maznu mi telefon. Nekako im otmem telefon, ali oni nastavljaju da nasrću. Onda im ponudim da im dam pare koje imam, samo da prestanu da me smaraju. Dok dajem novčanik jednom Ganjosu, drugi mi mazne mp3 plejer iz džepa. Krenu oni da beže, pređu ulicu, ukradu iz mojih kola neku memoriju (izgleda kao stara memorija za grafičke, iščupaju je iz neke ploče) i sednu u neka druga kola. Ja krenem za njima, počenmo da se lemamo, krenem da mu otimam plejer, koji padne i rastavi se (čudan plejer, jedan čip, neka plastika preko sa rupama za kontakte koji idu od čipa, i nekom led-diodom ili nešto slično). Odem do kola sa Ganjosima, najveći Ganjos sedi za volanom, udarim mu nekoliko pesnica u glavu, nije se opirao. U tom trenutku, vidim na autobuskoj stanici pored, ortaka iz srednje škole i njegovu recimo sestru. Malo popričamo, i kažem mu da ću se vratiti odamah. Izvučem jednog Ganjosa iz kola, otvorim haubu, i gurnem mu glavu unutra. Kažem ortaku sa stanice da uđe u kola i upali motor. Dok mučim Ganjosa, za trenutak mi se učini da je to neki moj ortak (kavkaske rase) i pustim ga.

Posle, stanem sa ortakom tu pored parkiranih kola, ispričam mu šta je bilo, on predloži da spržimo nešto, i srola neku malu buxnu. Zovemo i neke Ganjose da puše s nama. I dok pušimo, ortak me pita zašto sam ostavio devojku u kolima, na šta ja kažem da je drugarica, ali ne mogu da se setim zapravo ko je lepa devojka u kolima. Zatim iz susednih kola pored, izlazi neka žena, i za trenutak mi se učini da je to ta devojka koju sam maločas spomenuo, ali pogledam u moja kola i vidim da je drugarica još tu. Tu mi odjenom sine da sam trebao odavno da stignem kući.

Tumačenje drugi put, trebaće mi malo više vremena za ovaj :o)

Snoška bezveze

Magla rođaci. Ova atmosferska, i ne smeta toliko - i onako retko vozim. Zlostavlja me neka čudna, skoropridošla, erektivna Magla. Reći će zli jezici da nisam unosio plemenite toksine, pa sam usled toga zglajzn'o. Ajme, jok, Svevišnji mi je svedok, očevidac. Intoksinaciju sam uredno vršio, s izuzetkom poslednjih par dana (zrno humanosti). Ah, nekada bogougodno beše bauljati po Magli, možda mator sam kojot, šta znam. Postala je smrdljiva, besmislena i ne pruža ni kvoter sreće.

Magla je pojava koja maskira ciljeve, nudi usputna, iznenadna zadovoljstva, neobične susrete, i zamućuje suštinu. Obično se javlja pri nedostatku toplote, tj. Sunca. Kada Sunce zađe na kratko, to je topla noć. Ona daje pravu slodobu, blistave snove, ideje laganih vibracija i ... radost jutarnjeg Sunca. Magla, ne. Kroz Maglu se krećem u nadi, da se neću zajebati. Iako se trudim da se hodam dobrim putevima, nekako uvek naletim na pogrešnu banderu. Možda su prosto moja nadanja glupava, i sve bandere koje iskoče iz magle su pogrešne. I nekad mi se čini, da sve one su to jer ne mogu izaći iz Magle. Iskreno, malo sam se radovao Magli, možda sam bio previše na Suncu. Ali kada je došla, brzo se pokazala u svojoj potpunoj besmlislenosti.

Pretpostavljam da je nekad bilo zabavno - get some booze, roll some pot, make instant sex. Danas nisam siguran ni koliko sam uživao u tome (hm, valjda jesam) ili je sve bilo prosto zadovoljavanje potreba (aka recke). Jedna, druga, treća -- lupanje u bandere, kao kuglica u fliperu. Nabiješ skor, dobiješ extra ball -- to mu dođe kao, popust na količinu, veleprodaja, šta li. Bilo kako bilo, nešto se zbilo, i ne želim, ne umem i ne mogu da bauljam po Magli. Spreman sam da živim u celibatu dok se ne pojavi Sunce koje će rasterati Maglu.

Dečakov san: Sid Meier's Civilization 4