Letnje osveženje

Junski rok se bliži, pa shodno tome :o) sjajna prilika da malo vizuelno osvežim blog.
Da IS, DSS, DW i ostali sistemi ipak ne trpe previše, izabrah jedan već gotov templejt (blogger-templates.blogspot.com), neznatno adaptiran.

Žive rane (Entoni Kidis)

Ala su ga opravili :o)

Zanimljiva knjižica koja smrdi na dop, iz koje vire stidne dlačice, a zvuči kao Pepersi. Kalifornijska melos estrada. Lako se čita. Preporuka.

Puppet Empires

Današnja majska zora je odista bila svijetla. Al cenim da to ima više veze sa klimatskim prilikama i prisustvom fotona. Pored toga što sam se ubeđivao da me cela stvar ne zanima (prvobitno sam bio za zajedničku državu; potom mi se smučilo da se sve to slušam i gledam, i jedva sam čekao da se ocjepe; na kraju mi je bilo sasvim svejedno) imao sam neku potrebu da bar malo ispratim tu situaciju. Posvetio sam 30 minuta prećenju tv programa glede glasanja, što je bilo dovoljno da mi cela stvar opet popne na qrac. Srećom, cela situacija je bila gotova već uveče, pa sam umesto montenegro komšija na qrac posadio odmornu i za sex uvek raspoloženu (novu) devojku. Nešto kasnije, zakačih Shpicu na HRT-u, sa reportažom o bečkom pederbalu. Valjda nekako prirodno ide posle sve one srpsko-crnogorske tople braće sa domaćih kanala.

Glasanje. Jedni se raduju nezavisnoj Crnoj Gori, drugi nezavisnoj Srbiji. Treći liju suze za nekom zajedničkom državom - ona ekipa koja obitava u nelinearnom svemiru, predvođeni vračom koji priča sa sovama. Mada, oni se bar drže svojih bajatih esida. Prve dve grupe su mnogo zanimljivije, čini mi se na gorem LSD-u. Ne znam samo od koga su nezavisni, mi od njih, ili oni od nas, ili uzajamno bratski. Kao da smo do sada bili zavisni međusobno, pa se sada dokurca radujemo nekoj slobodi. Dve bedne i zaostale državice, zavisne praktično od svega, osim jedna o druge. Zavisne od tuđih evra, dolara, koje će im, ako im dobro popuše, dati na (zelenaški) kredit na koku navučene birokrate raznih globalnih organizacija. Zavisni od svakog popišanog USA i/ili EU sekretarčića, koji se zdušno bore protiv lokalne korupcije da bi napravili mesta globalnoj.

Zavisni od hrvatkse vode, ruske nafte i priliva prostitutki iz istočne evrope. Zavisni od svakog krupnijeg dilera, raznih kanonskih i nekanonskih popova-đenerala i dobre volje svoje žene da im to veče da pičke za dezert.

Srećna nam nezavisnost.

Svet za dvoje

"Pa gde si ti?". Hmmmpf. Nisam znao ko zove. "E, ćao, evo nešto radim, u frci sam". Ležao sam na terasi dok mi je testise oblizivao prolećni vetar. "Bah, blah, blah" .. (pusti žensko da priča). Sad sam već znao kome kucaju impulsi po novom tarifnom sistemu. "Sutra.. teško, idem u teretanu uveče, biću urmoran". "Nije problem, može i kasno uveče". Dovraga, baš hoće. Neka bude. Da se podsetim ko je. Možda sam imao i zdrav razlog da joj uzmem/dam telefon. Lažem, znam da nisam. To je bio u vreme nedelje besa, nakon što sam odlučio da prestanem da muvam Jednu devojku. Uzeo sam dosta telefona bez namere da se ih iskoristim. Nisam očekivao ni da će neka od njih zvati.

Anyway. Veče (noć) je počelo neočekivano. Prijatno sam se iznenadio njonom pojavom (inače slabo pamtim face, a nje se jedva i sećam po izgledu). Devojka sa stilom. Ajme, možda imam sreće, može nešto i biti. Dugo smo pričali, zezali se. Pozitivna, dovoljno inteligentna. Po gradu je skoro sve već bilo zatvoreno, radni dan. Otišli smo u park, noć je već prolazila. Usne kao med, potpuno sam se rastopio. Brzo je krenula dalje, ili bolje reći brzo je dopustila da krenem dalje. To bih obično uzeo za minus, ali njene sisice bejahu baš po mom ukusu. Svanulo je, a ja sam i pored tih čulnih zadovoljstava + uzbuđenja bio umoran. Ubedih je da odemo do mene i popijemo kafu dok ne bude prevoza. Iskreno nisam ni imao snage za bilo šta drugo. Pili smo kafu, i nešto ćaskali, dok je ona gledala grad sa mog prozora. Posle nekog vremena sela je pored mene. Zavukla mi je ruku u gaće, perverzno se smeškajući. Ubrzo smo se valjali po krevetu. Kada sam pokušao da joj oslobodim viška odeće, bunila se. "Jao ovo, jao ono". Legnem pored i zatvorim oči, to sam i onako jedva čekao. Al ne lezi vrže, malo posle kreće opet. Ponovo pokušam da je skinem. "Jao ovo, jao ono". Blah, legnem opet, misleći da me zajebava, ali previše nezainteresovan za celu situaciju da bih se potresao. Opet je počela posle nekog vremena. Tad je već pitah šta joj, da li je normalna. "Kasno si se setila, nemam snage više". Bila je toliko napaljena da bi bilo nehumano da ništa ne uradim. "Jel imaš kondom?". Dovraga, nije normalna, ali neka joj bude. Odista bedna erekcija, posle 2h vežbi, mnogo vina i cele nespavane noći. Pojebem je nekako ofrlje, u polusnu. Očekivao sam da će posle otići, kad vidi da nema vajde više od mene. Na stranu što je već prošlo 07h. Posle nekog vremena konačno je krenula. Dugo nije mogla da se odvoji, ljubili smo se onako smrdljiva zadaha posle svega, ispijeni, na očigled mase koje iz bloka hitala u novi radni dan. Opraštanje je predugo trajalo za moj ukus, posumnjah da se nije nešto više primila, što ne bi valjalo. Ipak, prekratko se znamo, a krajnji sex je bio odista ofucan, što me je nekako tešilo. Zaspao sam razmišljajući dokle ću da radim stvari za koje provereno znam da me ne čini srećnim. Kad su već svi normalni ustali.

Probudih se vrlo rano, još je bilo prepodne. Nisam ništa razmišljao do prvog gutljaja kafe. Setih se nje, i NJE. Nisam plakao, nekoliko suza su kliznule same od sebe. Iz kompa je svirao Cake. U pakli je bila srolana buxna, sinoć neiskorišćena. Možda je bolje da danas ne mislim. I ne volim.

I don't want to
Hear you whisper
I don't want to orbit
Your world of two

There's only room for you
In your world of two

I don't like to
Hang around you
I don't want to
Live in your world
Of two

There's only room for you
In your world of two

It's not that I don't like you
But it's not that I don't love you
It's not that I don't think you are
Two of the most
Perfectly
Beautiful
People in your world
In your world of two
There's only room for you

Fuck Sinatra. I love Cake!

Cake - Strangers in the night

... kao da je pisana pesma za njih (naročito vokal). Mada, ništa novo. Sve što su obradili je vrh.