... spining round & round

Zemlja. Dobro je što imamo novi ustav. Činjenica da je bolji od starog aka Slobinog. EU veli da je dovoljno dobar i za njih. Pročitao sam, i nisam oduševljen. Ali, između lošeg i malo boljeg ustava, nije težak izbor. Dobro je što je javna rasprava svedena na minimum. Poslednje što želim je pola godine ustavne torture na svim medijima. Na kraju ga ne bi ni doneli, jer u javnosti partije i ne mogu da pomire stavove, uskomešalo bi se stado.

Zvezde. Upoznam jednu sasvim posebnu devojku. Skinuo bih joj zvezde s neba. Ali, kaže, njena firma se bavim samo nekretninama na zemlji. Otvaranje outer space sektora nije u planu. Odem na NASDAQ, NIKKEI .. nigde zvezde. Maler, opet radim za pogrešnu firmu. Još malo glavom u zid, kao pravi ovan. Možda neće imati toliko posla sledećeg meseca. Možda neće morati da putuje. Možda, možda ... I dalje zagledan u zvezde. Nikad se ne zna gde je latentno tržište.

Smrt. Pre neki dan je umrla komšinica (starija žena) sav mog sprata. Pre nekog vremena je umrla komšinica sa sprata iznad (takođe starija žena). Mnogo smrti za dva sprata i par meseci. Nekad je baš teško živeti u velikoj zgradi. Previše tuge na jednom mestu.

Seks. Dobio sam otvorenu ponudu za seks. Ne bi bilo toliko čudno da nije od devojke koja me je napušila ranije. Tada nije bilo seksa, ali je bilo dobre hemije. Još čudnije - devojka je ekstra građena i slatka, i dovoljno je da pokaže pupak s pirsingom i da 99% mužjaka poludi. Ne kapiram zašto mene zove posle svega i posle 3 meseca. Čudni su putevi ... zgodnih cica.

Čaše lomim, hodža mi doliva

(I am the passenger, and I ride and I ride)

Glupava bitch, na pravdi boga da me zavrne za 500 dinara. "Dao sam vam 6000". "Pa nisam sigurna! A onda moram da platim iz svog džepa". Obzirom da nisam spavao XY sati, nije mi bilo teško da napravim facu nabošću te u kokošiju glavu. Uzimam karte i kusur. Tako je već bolje. Strpljiva masa turista iza mene verovatno razmišlja o tome kako bi valjalo obratiti pažnju na kusur. Posle sam shvatio da su poveli i bližu i dalju rodbinu da ih isprati na letovanje. Na gejtu se skupilo samo dvadesetak ljudi.

Nešto me trglo. "Ne sviđa vam se sendvič"? Trebalo mi je par sekundi da se saberem. "Oh, izgleda sjajno, spakujte mi za psa". Bila je zbunjena. Nakezio sam se. Hitro je ubacila sendvič u vreću i nastavila dalje. Odustao sam od čitanja knjige. Sasvim je lagana a zanimljiva, i u avionu je bilo mirno, bez dece. Ali ipak, bolje da nabijem slušalice u uši i spasem se daljeg uznemiravanja.

"I'm sorry, but the room is still occupied". Glupava bitch. Nabacio sam izražen veštački osmeh. "I'm waiting for almost an hour, I want my room or hotel manager in 15 minutes". "I can offer you standard room, but without sea view". Glupava bitch. "No, i want my single room with sea view. I'll be back in 15 minutes". U lobiju je bio ogroman TV na kome je išla melos-estrada. Ispijao sam x-ti besplatni all-inclusive espreso, dok me Mustafa Kemal mudro gledao sa zida.


(Nature's got me high and it's beautiful)

U sobi sam proveo vremena koliko mi je trebalo da iskopam šorc i peškir iz torbe. Negde na putu do plaže (15 metara vazdušnom, 20 kopnenom linijom) pade mi na pamet da, realno, nisam spavao više od ceo dan. Lagani vetrić koji prenosi miris plaže i pogled na Egejsko more - učinili su potrebu za snom sasvim sporednom. Kakva radost za oči i dušu: lepota prizora prevazilazi sve turističke prospekte i veb sajtove.

Iskreno obožavam morsku idilu: dugačka peščana plaža načičkana palmama i šetalište iznad sa prizemnim kućicama - kafići i restorani sa pletenim bambus garniturama i reklamnim suncobranima; technicolor raja s minimum odeće - od mrko crne crnkinje (~120kg), preko malo-potamnelog tamnoputog turčina (~80kg), do bledunjavo izgorele francuskinje (~50kg). Plaža takođe poštuje diverzitet: toliko različitih ljudi verovatno nema ni na skupštini UN. Valjda je to praktična manifestacija sekularne, a ipak muslimanske države: toples cica pored staramajke s feredžom je sasvim uobičajen prizor.


(I'm all lost in the supermarket)

Cena od 50ytl / 28eur (početna je bila 100ytl) je više nego povoljna za bogato ukrašenu nargilu od metar i preko. Nije da mi nešto posebno treba nargila, ali stvarno jebački izgleda kao ukras. Ali.. pakovanje iste za transport avionom je previše zahtevno, a da cimam toliki pajp da bi završio s hrpom stakla na kraju nije baš zahvalno. Izbor je veliki: od mikro pajpova za šit, do golemih za duvan i opijum, od 2 do 100eur. Zapravo, izbor svega nepotrebnog je fantastičan, i to je verovatno najbolje što se tamo može kupiti. Ogrlice, narukvice, maske, orjentalni ukrasi i svašta nešto za jako malo para a vrlo pristojne izrade i vizuelnog dojma.

Tu se manje-više završava zanimljiva ponuda. Naravno, sve od pamuka - majce, duksevi, trenerke i sl. je vrlo jeftino i relativno kvalitetno, ali je dizajn ponude uglavnom na nivou novobeogradskog buvljaka, ako ne i ispod. Slično važi i za kožu - jeftina, ali se drže šablona tj. nekih prevaziđenih krojeva (istini za volju ne bih kupio ni da je bolji dizajn, nisam fan kože). Zlatara ima nenormalno mnogo, od uličnih tezgi do veličine hipermarketa, ali često je kvalitet vrlo sumnjiv.

Skoro svuda se može cenjkati, osim u prodavnicama potrošne robe, gde su cene fiksne i ugavlnom izdaju fiskalni račun. Inače Turci su ekonomski patrioti, pa u (običnim, malim) radnjama uglavnom nije moguće naći strane sokove, grickalice i ostalo, odnosno, sve što imaju domaće - samo domaće i prodaju. Izbor grickalica je sjajan, i uglavnom su bolje nego naše, naročito sam se radovao nesoljenim, a vrlo ukusnim pistaćima :o)


(Take me out)

A bilo bi bolje i ostati out. Zabava je, bar za moj ukus, sranje. Uglavnom se svodi na komercijalu pomešanu sa turskim turbo-folkom i beskonačnom obradom svih mogućih pop-dens hitova. Često su organizovani različiti zabavljači, plesačice i sl, jednako monotono, a možda i nisam uzorni turista.

To nikako ne znači da je noću dosadno. Pošto je klima fenomenalna, padavina ima (bukvalno) jednom godišnje, a vetra i ako ima, blag je i prijatan, što je prigodna podloga za beskonačne šetnje obalom i blejanje na plaži. Istina, ovo drugo može biti problematično, jer je obalska policija vrlo revnosna u teranju ljudi s plaže (iste su uglavnom zatvorene noću, bar veće).


(I want to do whatever common people do)

A uglavnom ne rade ništa. Nezaposlenost je ogromna, a Turci sigurno nisu najbolji radnici money can buy. Dok je gazda-menadžer na vidiku, uredno su na radnim mestima i vredno rade. Čim isti zađe iza ugla, uvale se u stolice, izađu na puš pauzu, blebeću među sobom ili s turistima. Jednom rečju, krivinare. Što uglavnom nije problem, jer obično osobolja ima mnogo više nego što je realno potrebno, pa usluga skoro nikad ne trpi.

Bez obzira, Turci su vrlo opušteni i prijateljski raspoloženi. I ako svi redom tvrde da znaju engleski, to se obično svodi na yes-no-good-bad. To ih ipak ne sprečava da komuniciraju, i u stanju su da pola sata pričaju (zapravo, pokušavaju da se sporazumeju) o nečemu za šta bi inače trebalo 2 minuta. Nisu preterano ludi za obrazovanjem i kulturnim uzdizanjem, a verovatno su i najgori muslimani na planeti. U džamije niko ne ulazi, a hodža peva samo kad nema šta pametnije da radi.

O raznim zanimljivim i lepim mestima, neki drugi put.