Prolog:
http://hollyrabbit.blogspot.com/2006/12/u-epizodi-pokusni-kuni_09.html
Šta kaže budući psihić (samo zaključak, integralna verzija):
DAKLE, OVO SU REKLI TESTOVI:
Osnovni zaključak iz analize podataka dobijenih LOBI-jem i eksplorativnim intervujom jeste da je X normalna i psihički stabilna osoba, bez nepremostivih problema koji ga muče. Primećen je paradoks da nije bio sklon da da suviše informacija o svom porodičnom životu, a istovremeno je iskazivao želju da što pre sazna rezultate i da psiholog ustanovi ‘šta je njemu’. To je u skladu sa stereotipom o psihologu u našoj sredini, koji sve zna o ispitaniku čim ga pogleda. Takođe se može primetiti da ispitanik želi da ostavi pozitivan utisak o sebi. To će kasnije potkrepiti i nalaz na testu ličnosti, kao i činjenica da je davao duhovite odgovore na nekim testovima. Ta duhovitost mu je istovremeno bila način da ostavi utisak šaljive i razdragane osobe, kao i da ne pokaže informacije o sebi.
X ima tendenciju da racionalizuje svoje postupke, što može biti odlika osoba sklonih intelektualizaciji. (racionalizuje znači da uvek nađeš ‘adekvatno’ objašnjenje za neki problem koji ti se događa, tj da ti je frka da priznaš da imaš problem).
Oca opisuje kao čoveka blage naravi, majku kao nepredvidivu i emotivnu. Otac je konfliktne situacije rešavao tako što bi se povukao ‘u svoju jazbinu’. X je preuzeo očev model ponašanja u stresnim situacijama i takođe se i sam povlači ‘da se sabere’ i ne ispoljava agresiju.
Na Mahoverovom crtežu ljudske figure nije imao problem sa projekcijom. Nacrtao je crteže koji su odraz njega samog, iako to nije naveo u asocijacijama na crteže gde je jasno udaljio figure od sebe. Obe figure su nacrtane sa pomalo rigidnim i krutim telesnim stavom, ali veselim izrazom lica, što sa psihosomatskog stanovišta može biti smatrano kao hipertonična mišićna odbrana od oslobođenja potisnutih emocionalnih stanja, s jedne strane i kao zaštita od pretnje okoline, sa druge. Podatak da se povlači prilikom akutnih situacija daje mogućnost zaključivanja da potiskuje emocije što se izražava u krutom telesnom stavu.
Ispitanik zaista i jeste veseo, šaljiv i komunikativan, sklon druženju, ali sa zadrškom, što očituje njegov telesni stav. Kao da istovremeno postoji težnja za ljudima (široko raširene ruke) i opreznost od njih (mala stopala kao indikator nesigurnosti u društvenoj sredini). Takođe nije nacrtao ni svih pet prstiju na ruci figure, što bi moglo da ukazuje na to da ne želi da bude posmatran i otkriven, pošto se prsti obično ističu kao projekcije koje su otkrivene za posmatranje i predstavljaju kontakt sa svetom.
Inhibirana agresija koju X ne ispoljava takođe se uočava na crtežima, što je u suprotnosti sa veselim i bezbrižnim licima. Vidi se i očevidno nezadovoljstvo, a potencijalno bi moglo biti nezadovoljstvo sopstvenom efikasnošću i uznemirenost zbog toga. To bi mogao biti jedan od indikatora problema ispitanika sa motivacijom i voljnošću.
X trenutno nema devojku i ističe kako bi želeo u narednim vezama da se postavi sa ‘manje emocija a više razuma’. Ovo bi mogao biti indikator njegove psihoseksualne nezrelosti, jer implicira da je do sada bilo više emocija a manje razuma, te zbog bolnih posledica rastanaka koje je pretrpeo, misli da će otišavši u suprotnost svog pređašnjeg ponašanja izvojevati adekvatne posledice po sebe i tako se sačuvati povređivanja. Stiče se utisak da ispitanik nije naučio da da treba da ‘rizikuje’ otvarajući se u socijalnom kontaktu (ili pri situaciji ispitivanja), da bi dobio pozitivnu povratnu informaciju u prihvaćenosti od okoline (ili adekvatan veoma željeni ‘profil’ ličnosti).
To pokazuje i činjenica da je na projektivnim testovima pokazao priličnu nepristupačnost i kontrolu. Shvatio je nameru testa da izazove kod ispitanika odgovore koji su povezani sa njim samim, iako tako ne izgleda na prvi pogled i davao je šaljive i duhovite odgovore na sve započete rečenice, te je ceo test neinterpretabilan. Indikacije te nepristupačnosti i rigidne kontrole su se mogle videti i u nekim aspektima crteža ljudske figure i takođe šaljivih odgovora na asocijacijama na ljudsku figuru. Pretpostavka je da su neke teme više ‘ugrožavajuće po ispitanika, odn. da više izbegava o njima da govori. Te teme tiču se: odnosa sa majkom, stava prema porodici, ženama, muško/ženskim odnosima, zatim straha i nesigurnosti, osećanja krivice, ciljeva i identifikacije.
Navedeni način funkcionisanja ispitanika potvrđuje donekle njegovu nezrelost. Njegova tendencija da izbegne ili negira neprihvagljiva osećanja, impulse ili probleme uočena je i na testu ličnosti. Ovo se obično javlja kao rezultat normalnih odbrana i može da nagoveštava i promišljenu odbrambenost i falsifikovanje, što bi bilo u skladu sa njegovim neozbiljnim pristupom na testiranju projektivnim testovima, jer se pribojao da će ga previše razotkriti. Takođe, postoji mogućnost da je pokazao sklonost suptilnom iskrivljavanju svojih odgovora u smeru umanjivanja slabe emocionalne kontrole ili ličnog neuspeha, što se i desilo u eksplorativnom intervjuu kada je poništavao rečenicu za rečenicom probleme sa depresivnošću i motivacijom koje je prvobitno navodio. Test ličnosti je dao skorove normalne osobe i ne može se govoriti ni o kakvom postojanju poremećaja ličnosti, već samo o ispitanikovim tendecijama u ponašanju. Te tako X ima tendenciju ka depresivnosti, apatiji, osećanju neadekvatnosti, blokiranju emocija i pojačanoj kontroli, o čemu on i priča u eksplorativnom intervjuu. Pominje svoja povremena depresivna stanja, nekad s razlogom, nekad bez, pa se može zaključiti da je sklon takvom načinu reagovanja. Pri nepovoljnim situacijama (unutrašnjim ili spoljašnjim), on ne reaguje izražavajući svoja osećanja, već povlačenjem dok se ‘ne sabere’.
Na osnovu vrednosti globalnog količnika inteligencije (IQtot – 115), možemo reći da trenutni nivo intelektualnog funkcionisanja ovog ispitanika jeste na nivou visokog proseka, odn. bistrih normalnih i percentilni rang ukazuje da X ima bolje postignuće od 85% osoba njegovog uzrasta. Na osnovu veličine standardne greške, kao i pročišćenog koeficijenta inteligencije, možemo tvrditi da je njegov pravi IQtot skor u intervalu između 108 i 122.
Intelektualnu snagu ispitanika predstavljaju njegove verbalne sposobnosti, a njegovu relativnu slabost manipulativne. To može biti indikacija X nešto lošije organizovane percepcije, sposobnosti uočavanja detalja i neverbalne sposobnosti razumevanja.
Ispitanik odlično barata apstraktnim kulturno zasićenim materijalom i konkretnim kulturno nezasićenim, a da se slabije snalazi sa neverbalnim materijalom koji je produkt kulture u kojoj živi.
Očigledna je njegova sposobnost da se usredsredi, koncentriše na zadatak i održi pažnju, kao i na sposobnost efektnog rada pod vremenskim pritiskom.
Rezultati implikuju da ispitanik ima izrazito razvijenu verbalnu sposobnost, a nešto slabije razvijenu socijalnu inteligenciju. Prvi zaključak je u skladu sa njegovim obrazovnim nivoom (završava studije), a slabije razvijena socijalna inteligencija se može povezati sa ispitanikovom tendencijom ka pasivnoj agresivnosti prilikom socijalnih konflikata i zatvaranju u sebe dok se 'ne sabere malo', kako je izjavio u intervjuu.
Dakle, relativnu snagu ispitanika predstavljaju njegov dobro razvijen i zreo pojmovni sistem, upotreba jezika, sposobnost korišćenja akumuliranog verbalnog znanja i kulturnih kanona, verbalna konceptualizacija i sposobnost artikulacije, kao i sposobnost neverbalnog formiranja pojmova i spacijalno opažanje i motorna brzina.
Njegovu relativnu slabost predstavljaju sposobnosti vizuelne organizacije i prepoznavanja određene konfiguracije u sintezu i prosečno razvijena socijalna inteligencija, odn. njena primena, tj. sposobnost da socijalnu situaciju shvati u celosti i proceni njene implikacije.
Analiza verbalizacije ne otkriva prisustvo bizarnog mišljenja, neobičnih asocijacija i idiosinkratičnih interpretacija. Uglavnom su svi verbalni odgovori sažeti i koncizni, bez preteranih detalja i pojava divergentnog mišljenja koje se moglo uočiti na projektivnim i polu-projektivnim tehnikama ispitivanja ličnosti.
Osnovni zaključak iz analize podataka dobijenih LOBI-jem i eksplorativnim intervujom jeste da je X normalna i psihički stabilna osoba, bez nepremostivih problema koji ga muče. Primećen je paradoks da nije bio sklon da da suviše informacija o svom porodičnom životu, a istovremeno je iskazivao želju da što pre sazna rezultate i da psiholog ustanovi ‘šta je njemu’. To je u skladu sa stereotipom o psihologu u našoj sredini, koji sve zna o ispitaniku čim ga pogleda. Takođe se može primetiti da ispitanik želi da ostavi pozitivan utisak o sebi. To će kasnije potkrepiti i nalaz na testu ličnosti, kao i činjenica da je davao duhovite odgovore na nekim testovima. Ta duhovitost mu je istovremeno bila način da ostavi utisak šaljive i razdragane osobe, kao i da ne pokaže informacije o sebi.
X ima tendenciju da racionalizuje svoje postupke, što može biti odlika osoba sklonih intelektualizaciji. (racionalizuje znači da uvek nađeš ‘adekvatno’ objašnjenje za neki problem koji ti se događa, tj da ti je frka da priznaš da imaš problem).
Oca opisuje kao čoveka blage naravi, majku kao nepredvidivu i emotivnu. Otac je konfliktne situacije rešavao tako što bi se povukao ‘u svoju jazbinu’. X je preuzeo očev model ponašanja u stresnim situacijama i takođe se i sam povlači ‘da se sabere’ i ne ispoljava agresiju.
Na Mahoverovom crtežu ljudske figure nije imao problem sa projekcijom. Nacrtao je crteže koji su odraz njega samog, iako to nije naveo u asocijacijama na crteže gde je jasno udaljio figure od sebe. Obe figure su nacrtane sa pomalo rigidnim i krutim telesnim stavom, ali veselim izrazom lica, što sa psihosomatskog stanovišta može biti smatrano kao hipertonična mišićna odbrana od oslobođenja potisnutih emocionalnih stanja, s jedne strane i kao zaštita od pretnje okoline, sa druge. Podatak da se povlači prilikom akutnih situacija daje mogućnost zaključivanja da potiskuje emocije što se izražava u krutom telesnom stavu.
Ispitanik zaista i jeste veseo, šaljiv i komunikativan, sklon druženju, ali sa zadrškom, što očituje njegov telesni stav. Kao da istovremeno postoji težnja za ljudima (široko raširene ruke) i opreznost od njih (mala stopala kao indikator nesigurnosti u društvenoj sredini). Takođe nije nacrtao ni svih pet prstiju na ruci figure, što bi moglo da ukazuje na to da ne želi da bude posmatran i otkriven, pošto se prsti obično ističu kao projekcije koje su otkrivene za posmatranje i predstavljaju kontakt sa svetom.
Inhibirana agresija koju X ne ispoljava takođe se uočava na crtežima, što je u suprotnosti sa veselim i bezbrižnim licima. Vidi se i očevidno nezadovoljstvo, a potencijalno bi moglo biti nezadovoljstvo sopstvenom efikasnošću i uznemirenost zbog toga. To bi mogao biti jedan od indikatora problema ispitanika sa motivacijom i voljnošću.
X trenutno nema devojku i ističe kako bi želeo u narednim vezama da se postavi sa ‘manje emocija a više razuma’. Ovo bi mogao biti indikator njegove psihoseksualne nezrelosti, jer implicira da je do sada bilo više emocija a manje razuma, te zbog bolnih posledica rastanaka koje je pretrpeo, misli da će otišavši u suprotnost svog pređašnjeg ponašanja izvojevati adekvatne posledice po sebe i tako se sačuvati povređivanja. Stiče se utisak da ispitanik nije naučio da da treba da ‘rizikuje’ otvarajući se u socijalnom kontaktu (ili pri situaciji ispitivanja), da bi dobio pozitivnu povratnu informaciju u prihvaćenosti od okoline (ili adekvatan veoma željeni ‘profil’ ličnosti).
To pokazuje i činjenica da je na projektivnim testovima pokazao priličnu nepristupačnost i kontrolu. Shvatio je nameru testa da izazove kod ispitanika odgovore koji su povezani sa njim samim, iako tako ne izgleda na prvi pogled i davao je šaljive i duhovite odgovore na sve započete rečenice, te je ceo test neinterpretabilan. Indikacije te nepristupačnosti i rigidne kontrole su se mogle videti i u nekim aspektima crteža ljudske figure i takođe šaljivih odgovora na asocijacijama na ljudsku figuru. Pretpostavka je da su neke teme više ‘ugrožavajuće po ispitanika, odn. da više izbegava o njima da govori. Te teme tiču se: odnosa sa majkom, stava prema porodici, ženama, muško/ženskim odnosima, zatim straha i nesigurnosti, osećanja krivice, ciljeva i identifikacije.
Navedeni način funkcionisanja ispitanika potvrđuje donekle njegovu nezrelost. Njegova tendencija da izbegne ili negira neprihvagljiva osećanja, impulse ili probleme uočena je i na testu ličnosti. Ovo se obično javlja kao rezultat normalnih odbrana i može da nagoveštava i promišljenu odbrambenost i falsifikovanje, što bi bilo u skladu sa njegovim neozbiljnim pristupom na testiranju projektivnim testovima, jer se pribojao da će ga previše razotkriti. Takođe, postoji mogućnost da je pokazao sklonost suptilnom iskrivljavanju svojih odgovora u smeru umanjivanja slabe emocionalne kontrole ili ličnog neuspeha, što se i desilo u eksplorativnom intervjuu kada je poništavao rečenicu za rečenicom probleme sa depresivnošću i motivacijom koje je prvobitno navodio. Test ličnosti je dao skorove normalne osobe i ne može se govoriti ni o kakvom postojanju poremećaja ličnosti, već samo o ispitanikovim tendecijama u ponašanju. Te tako X ima tendenciju ka depresivnosti, apatiji, osećanju neadekvatnosti, blokiranju emocija i pojačanoj kontroli, o čemu on i priča u eksplorativnom intervjuu. Pominje svoja povremena depresivna stanja, nekad s razlogom, nekad bez, pa se može zaključiti da je sklon takvom načinu reagovanja. Pri nepovoljnim situacijama (unutrašnjim ili spoljašnjim), on ne reaguje izražavajući svoja osećanja, već povlačenjem dok se ‘ne sabere’.
Na osnovu vrednosti globalnog količnika inteligencije (IQtot – 115), možemo reći da trenutni nivo intelektualnog funkcionisanja ovog ispitanika jeste na nivou visokog proseka, odn. bistrih normalnih i percentilni rang ukazuje da X ima bolje postignuće od 85% osoba njegovog uzrasta. Na osnovu veličine standardne greške, kao i pročišćenog koeficijenta inteligencije, možemo tvrditi da je njegov pravi IQtot skor u intervalu između 108 i 122.
Intelektualnu snagu ispitanika predstavljaju njegove verbalne sposobnosti, a njegovu relativnu slabost manipulativne. To može biti indikacija X nešto lošije organizovane percepcije, sposobnosti uočavanja detalja i neverbalne sposobnosti razumevanja.
Ispitanik odlično barata apstraktnim kulturno zasićenim materijalom i konkretnim kulturno nezasićenim, a da se slabije snalazi sa neverbalnim materijalom koji je produkt kulture u kojoj živi.
Očigledna je njegova sposobnost da se usredsredi, koncentriše na zadatak i održi pažnju, kao i na sposobnost efektnog rada pod vremenskim pritiskom.
Rezultati implikuju da ispitanik ima izrazito razvijenu verbalnu sposobnost, a nešto slabije razvijenu socijalnu inteligenciju. Prvi zaključak je u skladu sa njegovim obrazovnim nivoom (završava studije), a slabije razvijena socijalna inteligencija se može povezati sa ispitanikovom tendencijom ka pasivnoj agresivnosti prilikom socijalnih konflikata i zatvaranju u sebe dok se 'ne sabere malo', kako je izjavio u intervjuu.
Dakle, relativnu snagu ispitanika predstavljaju njegov dobro razvijen i zreo pojmovni sistem, upotreba jezika, sposobnost korišćenja akumuliranog verbalnog znanja i kulturnih kanona, verbalna konceptualizacija i sposobnost artikulacije, kao i sposobnost neverbalnog formiranja pojmova i spacijalno opažanje i motorna brzina.
Njegovu relativnu slabost predstavljaju sposobnosti vizuelne organizacije i prepoznavanja određene konfiguracije u sintezu i prosečno razvijena socijalna inteligencija, odn. njena primena, tj. sposobnost da socijalnu situaciju shvati u celosti i proceni njene implikacije.
Analiza verbalizacije ne otkriva prisustvo bizarnog mišljenja, neobičnih asocijacija i idiosinkratičnih interpretacija. Uglavnom su svi verbalni odgovori sažeti i koncizni, bez preteranih detalja i pojava divergentnog mišljenja koje se moglo uočiti na projektivnim i polu-projektivnim tehnikama ispitivanja ličnosti.
o o o
Jesam malo razočaran, da..
