Naopak je svemir je ovih dana. Sinoć sam poleteo iz sistema 29. i sticajem neobičnih oklonosti (zapravo, planirao sam) stigao na naučnu stanicu Stoody. Put je odista bio jeben. Posvuda neke wormholes i kojekakve svemirske neprilike. Anyway. Nakon uspešnog prizemljenja na Stoody, potražio sam teleporeter kako bih ushićeno rekao energize, ali nisam imao sreće. Takva sranja ne postoje.
Pjehe koracima hitrim nastavio sam ka sektoru 2-g. Do tada nisam sreo mnogo ljudi. Ulaz u sektor bio je izuzetno obezbeđen. Nekoliko pripadnika Snaga Reda i brkata tetka sa višefaznim komunikatorom na konstantnom oprezu. Milsim, tetka na oprezu, a komunikator može da služi i kao sredstvo prinude. Gomila trgovaca, drolja i vucibatina je čekala da bude puštena u sektor. Probih se preko reda na skeniranje. Bioskener nije našao viruse, ali mi je očitao povišen nivo zračenja. Brkata je, vitlajući komunikatorom, viknula: 2h, prolazi. Kakvo jebitačno zračenje, 314 mikrozraka, mogu da pokrenem manji rekator. Svašta mi je prolazilo kroz glavu dok se pomešanih misli koračao ka hangaru 540. Vazduh je smrdeo na amonijak, što izgleda nikome nije smetalo; svi su gledali svoja posla. Već sam bio blizu: na kraju uskog puta je hangar 540, stalna rezidencija Velike sveštenice Kulta Znanosti.
Otvorila mi je lično Velika sveštenica, sa prijatnim ali vrlo sračunatim osmehom na licu. Rekoh je poslednje vesti: izbio je rat u gama kvadrantu. Rogati protiv Klempavih. Vrlo krvožedne rase s moćnim letelicama na splajs pogon. Nije je to zanimalo. Pripremila mi je topao crn napitak na bazi kofeina. Nekako je već znala da sam ozračen, pa je unapred nagovestila da ne mogu dugo ostati. To je nije ni ticalo mnogo. Zapravo nisam ni znao zašto je me pozvala u rezidenciju. Valjda je imala pauzu u molitvama, pa joj bilo dosadno. Ja sam ipak imao cilj: hteo sam nešto da saznam. Sveštenica se dojmila preofesionalno opuštena. Situaciju je držala blago prijatnom, i ništa više ili manje od toga. Primetih da ima sjajno dupe, ali nisam smeo da joj kažem. Osetljiva je na te stvari, valjda. Vremenom je postajala blago nervozna. Nije joj prijalo što pravim dim u hangaru. Tokom prošlog napada Rogatih na sektor 2-g uništen je sistem za bioregeneraciju vazduha. Objasnila mi je suštinu njene mudrosti, a onda je bilo vreme da odem. Ipak, predložila je da krenemo zajedno, valjda je imala još nešto da kaže, a meni je odgovaralo. Nisam još saznao, a čini mi se da to više i nije bio cilj. Seli smo za sto u nekom obližnjem objektu za druženje. Bila je gužva. Govorila mi je nešto o evoluciji makromolekula, to je njen eksperiment na koji je vrlo ponosna. Gledao sam je u oči ali je vešto sakrivala suštinu od mog pogleda. Počeo sam da je nerviram. Rekla mi je da odem i da ne želi više da me vidi. Krenuo sam ka spejsliftu, potišten. Nisam bio u stanju da letim, pa sam iznajmio pilota. Bio je mlad i glup, želeo je da ratuje i brani Cocon sistem od zlikovaca. Na kraju je ućutao. Rekoh mu da leti u krug dok zvezda ne počne da sija iskrenije.
