Svinjski Trip

Vlada Egipta odlučila je da ubije 300.000 svinja zbog Svinjskog Tripa.
Zanimljivo je što svinje sa virusom imaju toliko veze što su bile domaćin njegovom pretku.
Virus je samo mutacija (varijacija? evolucija? drift?) verzije virusa (nightly build? :o)) koja napada prasad. Tu je početak i kraj veze.

Zapravo je sigurnije biti svinja. One uglavnom ne putuju, ili bar ne s povratnom.

Da prosvećena Evropa ne zaostaje, može se videti po medijskoj paranoji.
BBC, istovremeno prateći i stvarajući histeriju, negde uzgrad pominje i:

How dangerous is it?
Symptoms of swine flu in humans appear to be similar to those produced by standard, seasonal flu. These include fever, cough, sore throat, body aches, chills and fatigue.

Odveć smrtonosno?

Ponegde. Siroti amigosi su umrli jer imaju loš ili nikakav sistem zdravstene zaštite.

Velika Rusija

Gruzija bez granica

Ovo će postati klasična slobina punjena pljeskavica za 21. vek. Mali vođa, zbog problematičnog dela teriotorije, ulazi u sukob sa velikom silom. Saveznici ga ispale, jer je to logičan i pametan izbor, njihov interes nije sukob sa glavnim privrednim partnerima. Na kraju će potpisati šta mu donesu. Velike vođe će pecati na jezeru i ćaskati ko je kome uvalio patku. Da li su mali diktatori imali izbora? Jesu. Rat ne dokazuje ko je u pravu, ali dokazuje ko nije.

Велика Србија

Србија без граница!

Have you ever seen the rain?

Dva'esdevet, još zvuči kao dva'es, ali je drugi pubertet uveliko prošao. FYI, ima ih tri, u mom slučaju. Treći se očekuje polovinom tridesetih po trenutnoj proceni trendova. Ona prethodna dva ... Pa, prvi je bio prilično težak, sa dosta ličnih kriza, ali začinjen sa dosta etanola i opasnih političkih misli, neponovljivim ljudima i jednim posve raskalašanim pristupom životu. Tehnički, patio je od hroničnog nedostatka finansijskih sredstava, prostra i vazduha.

Drugi, pak, nisu pratile lične, već emotivne krize, i ako (ili baš zato) što je skoro ceo protekao u vezama, bez onog sam sa sobom vremena. Političke misli su svedene na zdrav nivo, negde oko 0.5% procesorskog vremena a etanol smanjen toliko da jetra ima kakvu-takvu budućnost. Pored šećera, kofeina i thc-a naročito raste uticaj kulturnih stimulansa, toliko da sam se često osećao kao The Man from Earth bačen u neki corporate HQ.

Dva'esdeveti rođendanski datum je prošao radno, reklamne kampanje i spremanje ispita, slavlje je ostavljeno za drugi povod, prevenstveno iz tehničkih razloga - obaveze, ali delimično i zbog svega šta se događalo prošle godine. Ili da budem precizniji šta se događalo u mojoj glavi upravo na tom rođendanu: početak raspleta bizarnog ljubavnog odnosa sa zauzetom devojom i jedno slučajno upoznavanje -- koje se kasnije završilo kao šlag na torti priče čije bih detalje izostavio ovom prilikom: neke misli i osećanja je zaista teško definisati.

Zasigurno neću da se ženim pa će taj, treći pubertet, da bude grand parada. Na momente se uplašim kad razmišljam o tome, vidim sliku kockara koji se dobro naspavao, obrijao, namirisao i krenuo u kazino da ostavi pare i dušu đavolu (alegorija).

Ove godine sam duvao svećice i poželeo nešto sasvim konkretno materijalno. Vežbanje unutrašnje stabilnosti, ili sasvim u duhu činjenice da me ovih dana više ispunjavaju statistike nego ljudi? Anyhow, anywayz: neka svira CCR. Srećan mi rođendan!

Take me to the river

Neka zajebana nedelja, mesec. Ili je to Marfijev zakon: kad misliš da nije gužva i hoćeš da počneš projekat, momentalno se stvori gužva a projekat ostane skicirana ideja. Ali istini za volju, dok sam imao vremena za projekat dangubio sam po kojekakvim promocijama, brbljao i bockao na čačkalicu. Najopuštenije je bilo na CorelDraw X4, a Infostud je imao najbolju klopu. Nije baš sve bilo mlaćenje IT slame: potrefio sam i dve predstave - Supermarket i Tako je moralo biti.

Prva je moderna komedija-tragedija (Biljana Srbljanović) a druga klasična tragedija (Nušić) ali se nekako svode na istu priču koja se inače rado gusla svuda: srozavanje. Nušićevi junaci daju sve od sebe da se izvuku i ako svesno tonu još dublje dok Biljanini samo zapteljavaju u svojoj bezizlaznoj pasivnosti. Ne znam zašto se Supermarket opisuje kao šokantan, nije ništa šokantniji od svakodnevne realnosti. Preporuke? Nisam ostao bez daha, ali ko voli pozorište neće da pogreši.

I po stoti put kažem neću da izlazim vikendima (a ne mogu preko nedelje). Ovaj grad je stvarno pretrpan i ovo više nije u redu. Ispašće da hejtujem provinciju ali nije to. Decentralizacija mora da počne, mora da bude fakulteta u proviniciji i fabrika i sav taj melos i pučanstvo da lepo ostaje gde im je mesto. Dokle više s konja na magarca pa magarcem u Beograd. Imam flešbek devedesete, napadaju narodnjaci iz klubova i splavova, centar je pretrpan ne mogu po kafu da izađem a da se ne guram kao u Tramvaju. Na kafu i ne mogu da sednem, Kofi drim je konstantno okupiran, pokupim kafe i bežim. Izletim s posla da nešto kupim krpica u centru a ono sve radnje pune - pa gde, jebote, i kad, taj narod zarađuje pare kad u sred radnog dana može da baza satima po Knezu i zakrčuje prodavnice!

Jel prodaje neko kuću u okolini grada?

Ko kaže da je ponedeljak

Zima se predala bez borbe: sunce je rasteralo oblake i grad je sijao u proziroj maglici smoga. Kakav divan beogradski prolećni smrad, mislio je dok je čekao autobus. Posle dugo vremena stvarno se odmorio preko vikenda pa je ispunjen pozitivnom energijom obukao ponedeljak kao prolećnu jaknicu. Da li ovi ljudi uvek ovako izgledaju? U ušima su mu odzvanjali Drunksouls dok su se putnici-mrgudi gurali da izađu. Biće da su oni isti: danas on nije bio putnik, bio je neko drugi. Bistre misli za novi sunčani ponedeljak, ribice sa susamom i mirisna jacobs kafa, jedan običan, neponovljiv, neprocenjiv trenutak. Tako je komplikovana, zahtevna i obavezujuća sreća posrnula pred jednostavnom, skromnom i lakom bezbrižnošću: pobeda jednog kratkog trenutka nad celom istorijom vremena i prostora.

Telefon ga je vratio na zemlju. "Ok, u redu, nema problema". Danas valja sve raditi s lakoćom, mislio je. Danas dolazi televizija, firma će biti emitovana u etar. Ali ne i on. On je uvek po strani: ne mora da govori za medije, moze da nosi džins i patike, ne mora da se brije petkom (pa ni ostalim danima, ali ipak). Dok se pi-ar kolegice bave odnosima s javnočću on ce pisati sitnu knjigu, tzv. knjigicu. Pisaće NN, hip-hop pozerki čarobnog osmeha. Pokušaće da joj objasni brzinu, posledicu eskpanzije svemira od trenutka postojanja. Vreme i prostor, koji se zajedno šire od početka svega*, stvarajući svet nastao na slučajnosti i tvoreći jedan sitan trenutak vremena, apsolutno spor i neprimetan za svemir, dugačak za njega a kratak za NN.

blame a nigga

prvi put se kladim. naravno prikladna kombinacija - predsednički kandidati (izvesno - male kvote) kombinovani sa afričkom ligom nacija (sumanuta kombinacija). prvo je specijal znači ide samo jedan po tiketu (to sam usput naučio), ali onda se doda jedan par uglješa na taj tiket i dođe negde šema do 12, 13. simpatično? nekoliko kombinacija kandidata i uglješa daje sasvim zanimljivu situaciju. da vidim da li je pouzdanija afrička liga ili srpska folklorna scena. naravno, glasaću, ali neću da me smara ta situacija ili da se nešto dramatizuje. šta će biti biće? ali ajde neka bude malo brže, šta god. makar, makar neka moj uglješa bude brži. ljubila ga čokoladna majka!

Brave new year

O blago tebi, pomislih, da mi je tvoj mozak na jedan dan. Ležala mi je u krilu i gledala tv kao da ništa drugo ne postoji. Ja sam, i ako vrlo opušten, razmišljao o hiljadu i jednoj stvari. Možda zato nemam koncentracije da gledam glupave novogodišnje programe. A možda nisu glupavi programi, nego ja. Jebemliga. Bilo mi je lepo, opušteno ali pre svega dosadno. Mene zanima svašta, a nju samo kakav poklon sam joj kupio. Mene nervira svašta, a nju samo ja, ponekad. Ključna reč je bezbrižna. Zavidim joj.

Jutro je bilo mudrije, kao i uvek. Zapravo bilo je belo, grad je bio beo, a ja ga vidim u svoj njegovoj belini. Poplava površne, umirujuće radosti. Duševni mir, naravno, nije potrajao dugo. Postao sam blago nervozan negde oko predveče. Terapija: crno vino sečeno tekilama u obližnjoj diskoteci. Anestezija.

Neću da se osvrćem na prošlu godinu. Završnica je bila sjajna: sve sto je valjalo tu i je dalje, sve sto nije izbacio sam iz života i pobrinuću se da tako ostane. U novu godinu ulazim s svežim mislima i emotivno neopterećen.

Neke mostove, ipak, treba zapaliti.

ljubičasti buda i kao neki film

gde možda igra Ričard Gir. Ali nije tako kao kaša od mrkve za decu. On pokušava da ubedi neku tamo cicu u nešto vazno za njihov kompikovani odnos. Ja sam sedeo u "Putujućem glumcu" i nešto mudrovao Zmaju. Nekoliko reda veličine energičnije nego R.G. Tome su doprineli (domaćinska) kajsija i espreso. Niko drugi nije sedeo napolju, a neki čudni prolaznici su nas gledali (ili smo mi bili čudni, na 5 stepeni). Neko bi rekao romantika ali ne. To je samo kad ti jesen legne do jaja u nekom audiovizuelnom trenutku. A sve je počelo od izložbe u Turskom kupatilu (Oktobarski salon). Gomila zanimljivih gluposti (incl. 2x NIC) i nekoliko sjajnih realizacija. Nastavilo se šetnjom Kališem, da bi povratak u gradu kroz centar bio krajnje šokantan. Gužva i pometnja. Zato smo brzo pobegli u Skadarliju i to se pokazalo mudro. Ako moram da radim u centru, ne moram da provodim odmor tamo. I onako previše često zamišljam kako upucavam sve te ljude sačmarom. Pull the trigga kill a nigga (incl. R.G.).

Pa se čudim što mi poslovođa omiljenog klubića kaže da sam nekako mlađi. Misilo sam da je zbog outfita. Ali ne. Počeo sam kao racionalan i na zemlji: završiću kao najluđi sanjar. Nekako prirodno - kod mene je i onako sve obrnuto.

Neka svira Jamie Cullum. Plus jedna terapija Maceo Parkerom.

hajde da se tiskamo

- imamo ćurčića, episkopa i ulemeka. jel može nešto od toga? - ne, meni isključivo treba prokleti holly rabbit.

Biće jednog dana. nekakav holly rabbit će da tiska nešto. u kvarku ofkors. Do tada će da posluži nastavak Doplera, Volvo kamioni. I Kundera. Nekako počinjem da izbegavam gomilanje pa kupujem samo što ću sigurno čitati (odmah).

Znam čoveka što je dobio pristojna kola na lutriji. Eto i to se događa.

Nije 'ladno, nije toplo. Nekako taman.

Domovina se brani cvetom

Hello, my baby!
Hello, my honey!
Hello, my ragtime gal!

Send me a kiss by wire.
Baby, my heart’s on fire!

If you refuse me,
Honey, you lose me.
Then you’ll be left alone.

Oh baby, telephone
And tell me I’m
Your own!

"čujemo se ovih dana pa se vidimo"

reče moja majspejs sekretarica.

.zašto sam išao na intrudere .uvek dobra svirka .i najčistiji toi-toi u gradu, ma jel moguće
.a negde blizu duhovi prošlosti prave pir .a znam ja trikove .mod_rewrite da svima promenim putanje ,dobiće prava imena
.jesam ti rek'o da će se uzmu ?znao sam na početku filma. a ti ,samo kritikuješ .te on je narkoman, njoj je žao ,on je stoka ima ženu
.klazz brothers .kad sam bio mali mislio sam da na bemus idu babe što su se svojevremeno ševile uz klasiku .pa evociraju uspomene
.ne grize me savest nisam pucao na budiste .pa šta ako se hranim u tom lancu ishrane

nek ste živi i zdrave ,pozdravlja vas hollyrabit skripta

devojčice.fpl

29.5.2008.
Ovaj post sam obrisao sa bloga, pre nešto više od godinu dana, na zahtev osobe koja se pominje kao poslednja D2. Nije da sam njegovim uklanjanjem učinio neko zlo prema svetskoj kulturnoj baštini, pa nije ni meni lično bitan. Slučajno naleteh na njega (ostao je kao draft), pa ga vratih. Ne da bi neko čitao, već kao napomenu sebi.

leta gosponjeg 2007.

nije važno kuda vodi, dokle ide. J se vratila dečku. sad je uzorna devojka. A je praktična. doći će jednom u dve nedelje i neće tražiti ništa komplikovano. živi van grada. M je dete iz centra, ali ne onakvo. prebacila je prosek studiranja odavno, zna sve klubove u gradu. hoće večere i sve po propisu. ali 3 teme čini veče. Ne poznajem M2. kucamo se na internetu i venčali smo se online (naravno pravno je ništavno). živi u drugom gradu. creative soul. D ima dobar posao. dobru gajbu. dobra je. detinjasta do infantilnosti. D2 ona koja misli da sam njeno godište. zna da me ima pa neće ići. samo s njom mi prija tišina.