Velika Rusija

Gruzija bez granica

Ovo će postati klasična slobina punjena pljeskavica za 21. vek. Mali vođa, zbog problematičnog dela teriotorije, ulazi u sukob sa velikom silom. Saveznici ga ispale, jer je to logičan i pametan izbor, njihov interes nije sukob sa glavnim privrednim partnerima. Na kraju će potpisati šta mu donesu. Velike vođe će pecati na jezeru i ćaskati ko je kome uvalio patku. Da li su mali diktatori imali izbora? Jesu. Rat ne dokazuje ko je u pravu, ali dokazuje ko nije.

Велика Србија

Србија без граница!

Porno poslastice ;)

Have you ever seen the rain?

Dva'esdevet, još zvuči kao dva'es, ali je drugi pubertet uveliko prošao. FYI, ima ih tri, u mom slučaju. Treći se očekuje polovinom tridesetih po trenutnoj proceni trendova. Ona prethodna dva ... Pa, prvi je bio prilično težak, sa dosta ličnih kriza, ali začinjen sa dosta etanola i opasnih političkih misli, neponovljivim ljudima i jednim posve raskalašanim pristupom životu. Tehnički, patio je od hroničnog nedostatka finansijskih sredstava, prostra i vazduha.

Drugi, pak, nisu pratile lične, već emotivne krize, i ako (ili baš zato) što je skoro ceo protekao u vezama, bez onog sam sa sobom vremena. Političke misli su svedene na zdrav nivo, negde oko 0.5% procesorskog vremena a etanol smanjen toliko da jetra ima kakvu-takvu budućnost. Pored šećera, kofeina i thc-a naročito raste uticaj kulturnih stimulansa, toliko da sam se često osećao kao The Man from Earth bačen u neki corporate HQ.

Dva'esdeveti rođendanski datum je prošao radno, reklamne kampanje i spremanje ispita, slavlje je ostavljeno za drugi povod, prevenstveno iz tehničkih razloga - obaveze, ali delimično i zbog svega šta se događalo prošle godine. Ili da budem precizniji šta se događalo u mojoj glavi upravo na tom rođendanu: početak raspleta bizarnog ljubavnog odnosa sa zauzetom devojom i jedno slučajno upoznavanje -- koje se kasnije završilo kao šlag na torti priče čije bih detalje izostavio ovom prilikom: neke misli i osećanja je zaista teško definisati.

Zasigurno neću da se ženim pa će taj, treći pubertet, da bude grand parada. Na momente se uplašim kad razmišljam o tome, vidim sliku kockara koji se dobro naspavao, obrijao, namirisao i krenuo u kazino da ostavi pare i dušu đavolu (alegorija).

Ove godine sam duvao svećice i poželeo nešto sasvim konkretno materijalno. Vežbanje unutrašnje stabilnosti, ili sasvim u duhu činjenice da me ovih dana više ispunjavaju statistike nego ljudi? Anyhow, anywayz: neka svira CCR. Srećan mi rođendan!

Take me to the river

Neka zajebana nedelja, mesec. Ili je to Marfijev zakon: kad misliš da nije gužva i hoćeš da počneš projekat, momentalno se stvori gužva a projekat ostane skicirana ideja. Ali istini za volju, dok sam imao vremena za projekat dangubio sam po kojekakvim promocijama, brbljao i bockao na čačkalicu. Najopuštenije je bilo na CorelDraw X4, a Infostud je imao najbolju klopu. Nije baš sve bilo mlaćenje IT slame: potrefio sam i dve predstave - Supermarket i Tako je moralo biti.

Prva je moderna komedija-tragedija (Biljana Srbljanović) a druga klasična tragedija (Nušić) ali se nekako svode na istu priču koja se inače rado gusla svuda: srozavanje. Nušićevi junaci daju sve od sebe da se izvuku i ako svesno tonu još dublje dok Biljanini samo zapteljavaju u svojoj bezizlaznoj pasivnosti. Ne znam zašto se Supermarket opisuje kao šokantan, nije ništa šokantniji od svakodnevne realnosti. Preporuke? Nisam ostao bez daha, ali ko voli pozorište neće da pogreši.

I po stoti put kažem neću da izlazim vikendima (a ne mogu preko nedelje). Ovaj grad je stvarno pretrpan i ovo više nije u redu. Ispašće da hejtujem provinciju ali nije to. Decentralizacija mora da počne, mora da bude fakulteta u proviniciji i fabrika i sav taj melos i pučanstvo da lepo ostaje gde im je mesto. Dokle više s konja na magarca pa magarcem u Beograd. Imam flešbek devedesete, napadaju narodnjaci iz klubova i splavova, centar je pretrpan ne mogu po kafu da izađem a da se ne guram kao u Tramvaju. Na kafu i ne mogu da sednem, Kofi drim je konstantno okupiran, pokupim kafe i bežim. Izletim s posla da nešto kupim krpica u centru a ono sve radnje pune - pa gde, jebote, i kad, taj narod zarađuje pare kad u sred radnog dana može da baza satima po Knezu i zakrčuje prodavnice!

Jel prodaje neko kuću u okolini grada?