Letovanje s Brigadom mučenika: where do you want to die this summer?

Beograde, sirotinjo (low budget culture)

Ako je Beograd nešto pokazao sinoć, to je da nema para za kulturu. Ova Noć muzeja je imala dobre ideje, ali je realizacija bila blago rečeno skromna. Žao mi je ljudi koji su čekali i po sat vremena u redovima da bi videli manje-više ništa (ja sam bio jedan od nepristojnih koji je upadao preko reda). Ipak, bilo je i svetlih momenata.







Predstavljanje Brazila u Muzeju Vuka i Dositeja. Kvalitet igre se mogao lako proceniti na osnovu prljavosti odeće igrača (nisu bili mnogo prljavi). Dosta dobrih slika. Verovatno najbolji događaj.








Donji veš u Etnografskom muzeju. Bilo je zanimljivih krpica, neke su sasvim upotrebljive - ne sumnjam da će uskoro moći da se kupe po gradu. Ako imate dobro dupe go for it - nakurnjaci će biti hit na plažama :o)








Vampiri/Drakula u "kazamatima". Mnogo veliki red za prilično skromnu prezentaciju. Ipak, dama se potrudila da unese bar malo vampirskog duha među raju.

PS. Sava nije prvi srpski vampir. Ali se nadam da je Koštun poslednji.


Struka je potpuno zakazala. Najlošija je bila postavka u Pedagoškom muzeju. Zapravo, tamo i nije bilo postavke - sve se svodilo na tekst tj. plakate - reklame. Mogli da pročitate o najvećim kompanijama i kako se koja trenutno kotira, i da (opet) gledate reklame za Chico i NY Times na par "izloženih" lapova. Najviše me zatekla nagradna igra propalog Tehnicoma (Sinfonike) - glavna nagrada dail-up do kraja života. Meni to više zvuči kao kletva. Skromna je bila računarksa postavka u Progresu, mada ipak za nijansu bolja - bilo je Šnajdera, Amiga i Galaksija, ali i P4 i novih ATi kartica. Ako već nemamo staro, imamo novo - na prodaju. Francuski kulturni centar je takođe skroz zakazao - ili sam ja odviše ograničen da percipiram megapolis kroz par namazanih platna. I u tom smislu, ništa vredno fotkanja.










Meni lično tj. osobno, provod je bio više nego dobar. Uglavnom zbog dobrog društva i muzičke podloge (ili šlaga). Intruderi su fino zapržili u bašti pedagoškog muzeja (di ćeš prigodnije mesto za svirku i duvanje) - mada su krajcovali svirku, ili pamflet laže. Anyway, posle toga mi se nije više išlo po muzejima, pa završih na rege svirci na Akademiji (Mašta bašta - odlični su).

Letnje osveženje

Junski rok se bliži, pa shodno tome :o) sjajna prilika da malo vizuelno osvežim blog.
Da IS, DSS, DW i ostali sistemi ipak ne trpe previše, izabrah jedan već gotov templejt (blogger-templates.blogspot.com), neznatno adaptiran.

Žive rane (Entoni Kidis)

Ala su ga opravili :o)

Zanimljiva knjižica koja smrdi na dop, iz koje vire stidne dlačice, a zvuči kao Pepersi. Kalifornijska melos estrada. Lako se čita. Preporuka.

Puppet Empires

Današnja majska zora je odista bila svijetla. Al cenim da to ima više veze sa klimatskim prilikama i prisustvom fotona. Pored toga što sam se ubeđivao da me cela stvar ne zanima (prvobitno sam bio za zajedničku državu; potom mi se smučilo da se sve to slušam i gledam, i jedva sam čekao da se ocjepe; na kraju mi je bilo sasvim svejedno) imao sam neku potrebu da bar malo ispratim tu situaciju. Posvetio sam 30 minuta prećenju tv programa glede glasanja, što je bilo dovoljno da mi cela stvar opet popne na qrac. Srećom, cela situacija je bila gotova već uveče, pa sam umesto montenegro komšija na qrac posadio odmornu i za sex uvek raspoloženu (novu) devojku. Nešto kasnije, zakačih Shpicu na HRT-u, sa reportažom o bečkom pederbalu. Valjda nekako prirodno ide posle sve one srpsko-crnogorske tople braće sa domaćih kanala.

Glasanje. Jedni se raduju nezavisnoj Crnoj Gori, drugi nezavisnoj Srbiji. Treći liju suze za nekom zajedničkom državom - ona ekipa koja obitava u nelinearnom svemiru, predvođeni vračom koji priča sa sovama. Mada, oni se bar drže svojih bajatih esida. Prve dve grupe su mnogo zanimljivije, čini mi se na gorem LSD-u. Ne znam samo od koga su nezavisni, mi od njih, ili oni od nas, ili uzajamno bratski. Kao da smo do sada bili zavisni međusobno, pa se sada dokurca radujemo nekoj slobodi. Dve bedne i zaostale državice, zavisne praktično od svega, osim jedna o druge. Zavisne od tuđih evra, dolara, koje će im, ako im dobro popuše, dati na (zelenaški) kredit na koku navučene birokrate raznih globalnih organizacija. Zavisni od svakog popišanog USA i/ili EU sekretarčića, koji se zdušno bore protiv lokalne korupcije da bi napravili mesta globalnoj.

Zavisni od hrvatkse vode, ruske nafte i priliva prostitutki iz istočne evrope. Zavisni od svakog krupnijeg dilera, raznih kanonskih i nekanonskih popova-đenerala i dobre volje svoje žene da im to veče da pičke za dezert.

Srećna nam nezavisnost.