Zašto mrzim pivo

Kao dugogodišnji konzument vaskolikih opojnih sredstava i drugih raznih ovisnosti, trebam nešto reći. Poslednjih godina sklon sam razmišljanju u smeru nekorisnih pojava izazvanih konzumacijom piva (beer, pivčuga, pivce). Odmah da se ogradim, ja ne razmišljam o oblicima niskofrekventnog i maloamplitudnog konzumerstva; jok. Analiza se bavi aktivnom i posvećenom interakcijom sa pivskom flašom tj. gajbom, kartonom ili šestočlanim pakovanjem (aka six pack). Prostije rečeno, svakodnevnim lokanjem i periodičnim prepijanjem temeljenom na pivu.

Sada se pitate, koje to negativne strane pivo ima, osim pivskog stomaka? Ni pivski stomak nije za zanemariti; svakako je to jedna od vrlo negativnih strana pivčuge, i to će skoro sigurno svaki iskusan konzument da potvrdi. Pored pivskog stomaka, javljaju se još neke fizičko-fiziološke implikacije. Jedna koja se lako i skoro instant primećuje je konstantno pišanje (mokrenje). Osim kada ločete u sopstvenoj jazbini (aka gajba), često pišanje smara kako vas, tako i domaćina, i ostale koji čekaju na toalet - naročito u slučaju javnog objekta socijalizacije. Nadalje, pivo izaziva alavost, a ako prestanete da ga ločete - pospanost i umor. Na jednom pivu se svakako možete lako zaustaviti bez posledica; na dva - već nešto teže, a na trećem - pa skoro nikako. Što više pijete, više ste žedni, a u slučaju da prestanate piti posle tri ili četiri boce, sledi osećaj umora i dremljivosti. Po sistemu - daš dinar da uđeš u kolo, a dva da izađeš. Osim stomaka, pišanja, i alavosti, većina piva za posledicu ima jeben mamurluk. Naravno, to se uglavnom javlja posle četiri i više boca, u zavisnosti od raznih faktora. U svakom slučaju, ako se dobro obločete od piva, svaka je prilika da će ujutru (podne, popodne) proklinjati svaku popijenu flašu ponaosob, uživajući u odvratnom mirisu vašeg kreveta i prostorije.

Ko se ponadao da je ovde kraj - zajeb'o se. Fizičko-fiziološke posledice, iako vrlo bitne, nisu krucijalne za ovu analizu. Glavni metnalno-duhovni problem kod lokanja piva je svinjoglavost. Prosto rečeno, to je situacija kada se od čoveka pretvarate u svinju, bude se prizemni porivi i brdsko-planinske emocije. Čovek-svinja obično priča vrlo glasno, tolerancija mu je smanjena, manje obraća pažnju na to šta pričaju drugi i uglavnom je ubeđen da je u pravu, bez obzira na sve. Javlja se bahatost, napažnja, zanemariju se lepe emocije, a podstiču one svinjske. I pored često pristunog mišljenja, pivo se uopšte ne slaže sa buxnom, pogotovu šiš-buxnom, s kojom kada se spari izaziva osećaj beskorisne opijenosti i pospanosti (situacija poznata kao blagi zabod). Prosto, puhanje uz pivčugu je bacanje dobre medicine. Na strnu buxna, na pivčugi ni sex ne vredi pet evrocenti - koja dama želi sex ako vam iz usta bazdi, podrigujete i pišate svakih deset minuta, a sve to praćeno privremenim padom koeficijneta emocionalne inteligencije i osećaja za lepe perverzije? Nisu žene glupe, što im je vino element romantike, ali o tome nekom drugom prilikom.