Cigani lete pod haubu

Krenem ja ovih dana, u neki sumrak, do bankomata u mojoj ulici, jedno pola kilometra dalje od mene. Tu je neki tržni centar, koji ne radi. Krenem ja nazad lagano, kad mi zvoni telefon. Zove ćale, i kaže da je bio u školi, i da imam loše ocene, gore od brata (a njegove su dovoljno loše). Nastavim ja k gajbi, i uđem u prvi bus, za jednu stanicu. Kada sam hteo da siđem, neka devojka se namerno ili slučajno, zaglavi na ulazu u bus (stavila je noge tako da ne mogu da siđem), pa sam imao problem oko silaženja. Uspem ipak na kraju da izađem iz busa.

Tu nastaje zaplet. Krenem ulicom, i sačeka me nekoliko Cigana, od 5 do 25 godina. Počnu da mi guraju ruke u džepove, i maznu mi telefon. Nekako im otmem telefon, ali oni nastavljaju da nasrću. Onda im ponudim da im dam pare koje imam, samo da prestanu da me smaraju. Dok dajem novčanik jednom Ganjosu, drugi mi mazne mp3 plejer iz džepa. Krenu oni da beže, pređu ulicu, ukradu iz mojih kola neku memoriju (izgleda kao stara memorija za grafičke, iščupaju je iz neke ploče) i sednu u neka druga kola. Ja krenem za njima, počenmo da se lemamo, krenem da mu otimam plejer, koji padne i rastavi se (čudan plejer, jedan čip, neka plastika preko sa rupama za kontakte koji idu od čipa, i nekom led-diodom ili nešto slično). Odem do kola sa Ganjosima, najveći Ganjos sedi za volanom, udarim mu nekoliko pesnica u glavu, nije se opirao. U tom trenutku, vidim na autobuskoj stanici pored, ortaka iz srednje škole i njegovu recimo sestru. Malo popričamo, i kažem mu da ću se vratiti odamah. Izvučem jednog Ganjosa iz kola, otvorim haubu, i gurnem mu glavu unutra. Kažem ortaku sa stanice da uđe u kola i upali motor. Dok mučim Ganjosa, za trenutak mi se učini da je to neki moj ortak (kavkaske rase) i pustim ga.

Posle, stanem sa ortakom tu pored parkiranih kola, ispričam mu šta je bilo, on predloži da spržimo nešto, i srola neku malu buxnu. Zovemo i neke Ganjose da puše s nama. I dok pušimo, ortak me pita zašto sam ostavio devojku u kolima, na šta ja kažem da je drugarica, ali ne mogu da se setim zapravo ko je lepa devojka u kolima. Zatim iz susednih kola pored, izlazi neka žena, i za trenutak mi se učini da je to ta devojka koju sam maločas spomenuo, ali pogledam u moja kola i vidim da je drugarica još tu. Tu mi odjenom sine da sam trebao odavno da stignem kući.

Tumačenje drugi put, trebaće mi malo više vremena za ovaj :o)