Snoška bezveze

Magla rođaci. Ova atmosferska, i ne smeta toliko - i onako retko vozim. Zlostavlja me neka čudna, skoropridošla, erektivna Magla. Reći će zli jezici da nisam unosio plemenite toksine, pa sam usled toga zglajzn'o. Ajme, jok, Svevišnji mi je svedok, očevidac. Intoksinaciju sam uredno vršio, s izuzetkom poslednjih par dana (zrno humanosti). Ah, nekada bogougodno beše bauljati po Magli, možda mator sam kojot, šta znam. Postala je smrdljiva, besmislena i ne pruža ni kvoter sreće.

Magla je pojava koja maskira ciljeve, nudi usputna, iznenadna zadovoljstva, neobične susrete, i zamućuje suštinu. Obično se javlja pri nedostatku toplote, tj. Sunca. Kada Sunce zađe na kratko, to je topla noć. Ona daje pravu slodobu, blistave snove, ideje laganih vibracija i ... radost jutarnjeg Sunca. Magla, ne. Kroz Maglu se krećem u nadi, da se neću zajebati. Iako se trudim da se hodam dobrim putevima, nekako uvek naletim na pogrešnu banderu. Možda su prosto moja nadanja glupava, i sve bandere koje iskoče iz magle su pogrešne. I nekad mi se čini, da sve one su to jer ne mogu izaći iz Magle. Iskreno, malo sam se radovao Magli, možda sam bio previše na Suncu. Ali kada je došla, brzo se pokazala u svojoj potpunoj besmlislenosti.

Pretpostavljam da je nekad bilo zabavno - get some booze, roll some pot, make instant sex. Danas nisam siguran ni koliko sam uživao u tome (hm, valjda jesam) ili je sve bilo prosto zadovoljavanje potreba (aka recke). Jedna, druga, treća -- lupanje u bandere, kao kuglica u fliperu. Nabiješ skor, dobiješ extra ball -- to mu dođe kao, popust na količinu, veleprodaja, šta li. Bilo kako bilo, nešto se zbilo, i ne želim, ne umem i ne mogu da bauljam po Magli. Spreman sam da živim u celibatu dok se ne pojavi Sunce koje će rasterati Maglu.