Svet za dvoje

"Pa gde si ti?". Hmmmpf. Nisam znao ko zove. "E, ćao, evo nešto radim, u frci sam". Ležao sam na terasi dok mi je testise oblizivao prolećni vetar. "Bah, blah, blah" .. (pusti žensko da priča). Sad sam već znao kome kucaju impulsi po novom tarifnom sistemu. "Sutra.. teško, idem u teretanu uveče, biću urmoran". "Nije problem, može i kasno uveče". Dovraga, baš hoće. Neka bude. Da se podsetim ko je. Možda sam imao i zdrav razlog da joj uzmem/dam telefon. Lažem, znam da nisam. To je bio u vreme nedelje besa, nakon što sam odlučio da prestanem da muvam Jednu devojku. Uzeo sam dosta telefona bez namere da se ih iskoristim. Nisam očekivao ni da će neka od njih zvati.

Anyway. Veče (noć) je počelo neočekivano. Prijatno sam se iznenadio njonom pojavom (inače slabo pamtim face, a nje se jedva i sećam po izgledu). Devojka sa stilom. Ajme, možda imam sreće, može nešto i biti. Dugo smo pričali, zezali se. Pozitivna, dovoljno inteligentna. Po gradu je skoro sve već bilo zatvoreno, radni dan. Otišli smo u park, noć je već prolazila. Usne kao med, potpuno sam se rastopio. Brzo je krenula dalje, ili bolje reći brzo je dopustila da krenem dalje. To bih obično uzeo za minus, ali njene sisice bejahu baš po mom ukusu. Svanulo je, a ja sam i pored tih čulnih zadovoljstava + uzbuđenja bio umoran. Ubedih je da odemo do mene i popijemo kafu dok ne bude prevoza. Iskreno nisam ni imao snage za bilo šta drugo. Pili smo kafu, i nešto ćaskali, dok je ona gledala grad sa mog prozora. Posle nekog vremena sela je pored mene. Zavukla mi je ruku u gaće, perverzno se smeškajući. Ubrzo smo se valjali po krevetu. Kada sam pokušao da joj oslobodim viška odeće, bunila se. "Jao ovo, jao ono". Legnem pored i zatvorim oči, to sam i onako jedva čekao. Al ne lezi vrže, malo posle kreće opet. Ponovo pokušam da je skinem. "Jao ovo, jao ono". Blah, legnem opet, misleći da me zajebava, ali previše nezainteresovan za celu situaciju da bih se potresao. Opet je počela posle nekog vremena. Tad je već pitah šta joj, da li je normalna. "Kasno si se setila, nemam snage više". Bila je toliko napaljena da bi bilo nehumano da ništa ne uradim. "Jel imaš kondom?". Dovraga, nije normalna, ali neka joj bude. Odista bedna erekcija, posle 2h vežbi, mnogo vina i cele nespavane noći. Pojebem je nekako ofrlje, u polusnu. Očekivao sam da će posle otići, kad vidi da nema vajde više od mene. Na stranu što je već prošlo 07h. Posle nekog vremena konačno je krenula. Dugo nije mogla da se odvoji, ljubili smo se onako smrdljiva zadaha posle svega, ispijeni, na očigled mase koje iz bloka hitala u novi radni dan. Opraštanje je predugo trajalo za moj ukus, posumnjah da se nije nešto više primila, što ne bi valjalo. Ipak, prekratko se znamo, a krajnji sex je bio odista ofucan, što me je nekako tešilo. Zaspao sam razmišljajući dokle ću da radim stvari za koje provereno znam da me ne čini srećnim. Kad su već svi normalni ustali.

Probudih se vrlo rano, još je bilo prepodne. Nisam ništa razmišljao do prvog gutljaja kafe. Setih se nje, i NJE. Nisam plakao, nekoliko suza su kliznule same od sebe. Iz kompa je svirao Cake. U pakli je bila srolana buxna, sinoć neiskorišćena. Možda je bolje da danas ne mislim. I ne volim.

I don't want to
Hear you whisper
I don't want to orbit
Your world of two

There's only room for you
In your world of two

I don't like to
Hang around you
I don't want to
Live in your world
Of two

There's only room for you
In your world of two

It's not that I don't like you
But it's not that I don't love you
It's not that I don't think you are
Two of the most
Perfectly
Beautiful
People in your world
In your world of two
There's only room for you