Verovatno je bilo samo pitanje vremena. Dolazim s posla, keva gleda radiodifuzni prijemnik. "Vidi opet neke pohapsili". "Pa šta te čudi? Verovatno svaki drugi komšija ima CV za robiju". Nije da je nešto pogađa. To se gleda u pauzi Velikog brata i pre čitanja Glorie i Art et Décoration.
[Veče istog dana] "E jesi video, onaj baš liči na X.?". "Ma kevo istripovala si, možda liči, to je klasičan profil gojaznog rukovodioca".
[Noć istog dana] "Bila sam u pravu, jeste on! Evo imena uhapšenih na internetu!". Ispadoh vidovit. Eto, sad i ja (dobro) znam jednog pripadnika mafije. Pa smo još mnogo pili, uz meze jašta. Prve komšije tri decenije. Sad bih mogao da ložim neke cice kokoške kako imam prijatelje mafijaše. Ej, mafijše. Pa ko ne želi da ide na letovanje, kupi kola i obuče decu? Neću da pametujem o pravu i pravdi, samo mi je mnogo, mnogo žao.
* * *
Ali vazda Mejsio je gazda! Mrzim Dom sindikata (a i sindikate) i propustio sam Bebel samo zbog toga. Pa mi onda bilo krivo. Šta je tu je, idem na svirku pa kako bude. I bi fank. Spremio nam je Mejsio dobru muzičku gozbu, za sve pare. Jedino što su me bolele noge od igranja u mestu. Dobar prateći bend, dva ipo sata skakutanja, konstantni aplauzi! Još da je poveo Candy Dulfer i da nema nekog Srbina babuna koji će takav događaj da smesti u bioskopsku salu, woohoo!
0 komentara:
Post a Comment