Brave new year

O blago tebi, pomislih, da mi je tvoj mozak na jedan dan. Ležala mi je u krilu i gledala tv kao da ništa drugo ne postoji. Ja sam, i ako vrlo opušten, razmišljao o hiljadu i jednoj stvari. Možda zato nemam koncentracije da gledam glupave novogodišnje programe. A možda nisu glupavi programi, nego ja. Jebemliga. Bilo mi je lepo, opušteno ali pre svega dosadno. Mene zanima svašta, a nju samo kakav poklon sam joj kupio. Mene nervira svašta, a nju samo ja, ponekad. Ključna reč je bezbrižna. Zavidim joj.

Jutro je bilo mudrije, kao i uvek. Zapravo bilo je belo, grad je bio beo, a ja ga vidim u svoj njegovoj belini. Poplava površne, umirujuće radosti. Duševni mir, naravno, nije potrajao dugo. Postao sam blago nervozan negde oko predveče. Terapija: crno vino sečeno tekilama u obližnjoj diskoteci. Anestezija.

Neću da se osvrćem na prošlu godinu. Završnica je bila sjajna: sve sto je valjalo tu i je dalje, sve sto nije izbacio sam iz života i pobrinuću se da tako ostane. U novu godinu ulazim s svežim mislima i emotivno neopterećen.

Neke mostove, ipak, treba zapaliti.