filmofilija boles' najmilija

bolovanje ludom radovanje? ali eto da imam i to iskustvo radnog naroda. samo mi, jebi ga, nikako nije jasno zašto u domu zdravlja, pored digitalnih (eto, i to se konačno desilo) imaju i papirne kartone koje šetaju tamo-vamo. no krasnu ugrabih priliku da pregledam deo zaliha filmova.

naj naj je bio (za sada, još uvek bolujem) a home at the end of the world, nešto što bih opisao kao društvenu fantastiku. priča je po knjizi (ne znam da li je ista izašla kod nas, pišem proveriću) i vrlo je neobična. gej film o ne-gej ljubavi, o travi a bez smeha i narkomana, o razumevanju i pobedi najboljeg u ljudima. nešto sto deluje neverovatno i nadrealno, na početku. (pogledati imdb tagline).

the woodsman. još koji solidno dobar film. očekivao sam kakvu tešku dramu sa velikim krizama morala i ostalim grdnim peripetijama. a priča je jednostavna, s pristojnom razrađenim karkaterima i nepretenciozna. pshilogija pedofila, koji se vraća u društvo posle dugih godina robije. u društvo koje, u najmanju ruku, nije ništa bolje od njega, ali mu pomaže da shvati sebe, i nađe svoje mesto. inteligentna prica.

bilo je još kojih, opšte poznatih koje sam propustio (monster's ball) i nekih novih laganih (idiocracy), i još koješta. napravio sam malu pauzu jer mi mozak zakazao.

ah ta divna farmacija: za svaki lek treba da imaš lekov lek koji poništava neželjene efekte. kao bre da imam šugu, a ne neku manju upalu. jebežga.