filmofilija boles' najmilija

bolovanje ludom radovanje? ali eto da imam i to iskustvo radnog naroda. samo mi, jebi ga, nikako nije jasno zašto u domu zdravlja, pored digitalnih (eto, i to se konačno desilo) imaju i papirne kartone koje šetaju tamo-vamo. no krasnu ugrabih priliku da pregledam deo zaliha filmova.

naj naj je bio (za sada, još uvek bolujem) a home at the end of the world, nešto što bih opisao kao društvenu fantastiku. priča je po knjizi (ne znam da li je ista izašla kod nas, pišem proveriću) i vrlo je neobična. gej film o ne-gej ljubavi, o travi a bez smeha i narkomana, o razumevanju i pobedi najboljeg u ljudima. nešto sto deluje neverovatno i nadrealno, na početku. (pogledati imdb tagline).

the woodsman. još koji solidno dobar film. očekivao sam kakvu tešku dramu sa velikim krizama morala i ostalim grdnim peripetijama. a priča je jednostavna, s pristojnom razrađenim karkaterima i nepretenciozna. pshilogija pedofila, koji se vraća u društvo posle dugih godina robije. u društvo koje, u najmanju ruku, nije ništa bolje od njega, ali mu pomaže da shvati sebe, i nađe svoje mesto. inteligentna prica.

bilo je još kojih, opšte poznatih koje sam propustio (monster's ball) i nekih novih laganih (idiocracy), i još koješta. napravio sam malu pauzu jer mi mozak zakazao.

ah ta divna farmacija: za svaki lek treba da imaš lekov lek koji poništava neželjene efekte. kao bre da imam šugu, a ne neku manju upalu. jebežga.

And they lived happily ever after.

Vista mi nešto krcka. Odnosno čuje se jedan disk, kad ne bi trebalo da se radi ništa disk-aktivno. Isključio sam indeksiranje, nije to. Neki sistemski proces jeste, moraću da mu uđem u trag. To mi je džuboks disk i nije bučan normalno.

Mislim, dakle - ako Abraham i Džordž kažu da je KosMet srpski, ko tu još ima da se pita. Pa i svi oni javni radnici. Svaki Srbin po plišanog medu: Never never gonna give you up ... Sve je to tako em strateški em srceparajuće. Voleo bih da me ubede, da i ja malo uživam u tom folkloru. Ko da mi otme iz moje duše Kosovo.

Svašta mi je na pameti: dizajn šolja, sauna, glupavi facebook, svi prijatelji i poznanici koji su kupili lapove u talasu poplave jeftinih lapova i stalno imaju nešto, bonusi, ah, bonusi da li će biti i koliko, koliko!!

zavesa se digla al' sad grickam kokice

To be or not to be .. funky mafija!

Verovatno je bilo samo pitanje vremena. Dolazim s posla, keva gleda radiodifuzni prijemnik. "Vidi opet neke pohapsili". "Pa šta te čudi? Verovatno svaki drugi komšija ima CV za robiju". Nije da je nešto pogađa. To se gleda u pauzi Velikog brata i pre čitanja Glorie i Art et Décoration.

[Veče istog dana] "E jesi video, onaj baš liči na X.?". "Ma kevo istripovala si, možda liči, to je klasičan profil gojaznog rukovodioca".

[Noć istog dana] "Bila sam u pravu, jeste on! Evo imena uhapšenih na internetu!". Ispadoh vidovit. Eto, sad i ja (dobro) znam jednog pripadnika mafije. Pa smo još mnogo pili, uz meze jašta. Prve komšije tri decenije. Sad bih mogao da ložim neke cice kokoške kako imam prijatelje mafijaše. Ej, mafijše. Pa ko ne želi da ide na letovanje, kupi kola i obuče decu? Neću da pametujem o pravu i pravdi, samo mi je mnogo, mnogo žao.

* * *

Ali vazda Mejsio je gazda! Mrzim Dom sindikata (a i sindikate) i propustio sam Bebel samo zbog toga. Pa mi onda bilo krivo. Šta je tu je, idem na svirku pa kako bude. I bi fank. Spremio nam je Mejsio dobru muzičku gozbu, za sve pare. Jedino što su me bolele noge od igranja u mestu. Dobar prateći bend, dva ipo sata skakutanja, konstantni aplauzi! Još da je poveo Candy Dulfer i da nema nekog Srbina babuna koji će takav događaj da smesti u bioskopsku salu, woohoo!

ljubičasti buda i kao neki film

gde možda igra Ričard Gir. Ali nije tako kao kaša od mrkve za decu. On pokušava da ubedi neku tamo cicu u nešto vazno za njihov kompikovani odnos. Ja sam sedeo u "Putujućem glumcu" i nešto mudrovao Zmaju. Nekoliko reda veličine energičnije nego R.G. Tome su doprineli (domaćinska) kajsija i espreso. Niko drugi nije sedeo napolju, a neki čudni prolaznici su nas gledali (ili smo mi bili čudni, na 5 stepeni). Neko bi rekao romantika ali ne. To je samo kad ti jesen legne do jaja u nekom audiovizuelnom trenutku. A sve je počelo od izložbe u Turskom kupatilu (Oktobarski salon). Gomila zanimljivih gluposti (incl. 2x NIC) i nekoliko sjajnih realizacija. Nastavilo se šetnjom Kališem, da bi povratak u gradu kroz centar bio krajnje šokantan. Gužva i pometnja. Zato smo brzo pobegli u Skadarliju i to se pokazalo mudro. Ako moram da radim u centru, ne moram da provodim odmor tamo. I onako previše često zamišljam kako upucavam sve te ljude sačmarom. Pull the trigga kill a nigga (incl. R.G.).

Pa se čudim što mi poslovođa omiljenog klubića kaže da sam nekako mlađi. Misilo sam da je zbog outfita. Ali ne. Počeo sam kao racionalan i na zemlji: završiću kao najluđi sanjar. Nekako prirodno - kod mene je i onako sve obrnuto.

Neka svira Jamie Cullum. Plus jedna terapija Maceo Parkerom.

Nekad siv

Zar ima još skepitka koji sumnjaju da je rešenje svega u tehnologiji. Nisam našao rutu, ali nadam se da čujem nešto praktično od Cice u tom smislu kad bude diplomski. I onda treba primeniti naučni metod. A nadam se da može. Ili sam kao bubašvaba pa me samo rade biohemijske reakcije. Nekad siv nekad žut a sasvim u koloru. Za to je trebalo kratko spojiti 2 svideo pina. O da. Najnovija kartica svideo na SCART. Slika crno bela. Nema rešenja osim jednog. Kratko spojiti svideo izlaz iz kartice (2 pina koja su dalje od plasticnog elementa). I tako full color. Lepo je igrati F.E.A.R. na velikom ekranu maksimalno nafuran.

Zavesa je pala ali nema druge, uf. Nekad nije zgodno biti agnostik. Kad bih verovao da imam još jedan ovaj bih ti dao džabe.