blame a nigga

prvi put se kladim. naravno prikladna kombinacija - predsednički kandidati (izvesno - male kvote) kombinovani sa afričkom ligom nacija (sumanuta kombinacija). prvo je specijal znači ide samo jedan po tiketu (to sam usput naučio), ali onda se doda jedan par uglješa na taj tiket i dođe negde šema do 12, 13. simpatično? nekoliko kombinacija kandidata i uglješa daje sasvim zanimljivu situaciju. da vidim da li je pouzdanija afrička liga ili srpska folklorna scena. naravno, glasaću, ali neću da me smara ta situacija ili da se nešto dramatizuje. šta će biti biće? ali ajde neka bude malo brže, šta god. makar, makar neka moj uglješa bude brži. ljubila ga čokoladna majka!

Brave new year

O blago tebi, pomislih, da mi je tvoj mozak na jedan dan. Ležala mi je u krilu i gledala tv kao da ništa drugo ne postoji. Ja sam, i ako vrlo opušten, razmišljao o hiljadu i jednoj stvari. Možda zato nemam koncentracije da gledam glupave novogodišnje programe. A možda nisu glupavi programi, nego ja. Jebemliga. Bilo mi je lepo, opušteno ali pre svega dosadno. Mene zanima svašta, a nju samo kakav poklon sam joj kupio. Mene nervira svašta, a nju samo ja, ponekad. Ključna reč je bezbrižna. Zavidim joj.

Jutro je bilo mudrije, kao i uvek. Zapravo bilo je belo, grad je bio beo, a ja ga vidim u svoj njegovoj belini. Poplava površne, umirujuće radosti. Duševni mir, naravno, nije potrajao dugo. Postao sam blago nervozan negde oko predveče. Terapija: crno vino sečeno tekilama u obližnjoj diskoteci. Anestezija.

Neću da se osvrćem na prošlu godinu. Završnica je bila sjajna: sve sto je valjalo tu i je dalje, sve sto nije izbacio sam iz života i pobrinuću se da tako ostane. U novu godinu ulazim s svežim mislima i emotivno neopterećen.

Neke mostove, ipak, treba zapaliti.

filmofilija boles' najmilija

bolovanje ludom radovanje? ali eto da imam i to iskustvo radnog naroda. samo mi, jebi ga, nikako nije jasno zašto u domu zdravlja, pored digitalnih (eto, i to se konačno desilo) imaju i papirne kartone koje šetaju tamo-vamo. no krasnu ugrabih priliku da pregledam deo zaliha filmova.

naj naj je bio (za sada, još uvek bolujem) a home at the end of the world, nešto što bih opisao kao društvenu fantastiku. priča je po knjizi (ne znam da li je ista izašla kod nas, pišem proveriću) i vrlo je neobična. gej film o ne-gej ljubavi, o travi a bez smeha i narkomana, o razumevanju i pobedi najboljeg u ljudima. nešto sto deluje neverovatno i nadrealno, na početku. (pogledati imdb tagline).

the woodsman. još koji solidno dobar film. očekivao sam kakvu tešku dramu sa velikim krizama morala i ostalim grdnim peripetijama. a priča je jednostavna, s pristojnom razrađenim karkaterima i nepretenciozna. pshilogija pedofila, koji se vraća u društvo posle dugih godina robije. u društvo koje, u najmanju ruku, nije ništa bolje od njega, ali mu pomaže da shvati sebe, i nađe svoje mesto. inteligentna prica.

bilo je još kojih, opšte poznatih koje sam propustio (monster's ball) i nekih novih laganih (idiocracy), i još koješta. napravio sam malu pauzu jer mi mozak zakazao.

ah ta divna farmacija: za svaki lek treba da imaš lekov lek koji poništava neželjene efekte. kao bre da imam šugu, a ne neku manju upalu. jebežga.

And they lived happily ever after.

Vista mi nešto krcka. Odnosno čuje se jedan disk, kad ne bi trebalo da se radi ništa disk-aktivno. Isključio sam indeksiranje, nije to. Neki sistemski proces jeste, moraću da mu uđem u trag. To mi je džuboks disk i nije bučan normalno.

Mislim, dakle - ako Abraham i Džordž kažu da je KosMet srpski, ko tu još ima da se pita. Pa i svi oni javni radnici. Svaki Srbin po plišanog medu: Never never gonna give you up ... Sve je to tako em strateški em srceparajuće. Voleo bih da me ubede, da i ja malo uživam u tom folkloru. Ko da mi otme iz moje duše Kosovo.

Svašta mi je na pameti: dizajn šolja, sauna, glupavi facebook, svi prijatelji i poznanici koji su kupili lapove u talasu poplave jeftinih lapova i stalno imaju nešto, bonusi, ah, bonusi da li će biti i koliko, koliko!!

zavesa se digla al' sad grickam kokice

To be or not to be .. funky mafija!

Verovatno je bilo samo pitanje vremena. Dolazim s posla, keva gleda radiodifuzni prijemnik. "Vidi opet neke pohapsili". "Pa šta te čudi? Verovatno svaki drugi komšija ima CV za robiju". Nije da je nešto pogađa. To se gleda u pauzi Velikog brata i pre čitanja Glorie i Art et Décoration.

[Veče istog dana] "E jesi video, onaj baš liči na X.?". "Ma kevo istripovala si, možda liči, to je klasičan profil gojaznog rukovodioca".

[Noć istog dana] "Bila sam u pravu, jeste on! Evo imena uhapšenih na internetu!". Ispadoh vidovit. Eto, sad i ja (dobro) znam jednog pripadnika mafije. Pa smo još mnogo pili, uz meze jašta. Prve komšije tri decenije. Sad bih mogao da ložim neke cice kokoške kako imam prijatelje mafijaše. Ej, mafijše. Pa ko ne želi da ide na letovanje, kupi kola i obuče decu? Neću da pametujem o pravu i pravdi, samo mi je mnogo, mnogo žao.

* * *

Ali vazda Mejsio je gazda! Mrzim Dom sindikata (a i sindikate) i propustio sam Bebel samo zbog toga. Pa mi onda bilo krivo. Šta je tu je, idem na svirku pa kako bude. I bi fank. Spremio nam je Mejsio dobru muzičku gozbu, za sve pare. Jedino što su me bolele noge od igranja u mestu. Dobar prateći bend, dva ipo sata skakutanja, konstantni aplauzi! Još da je poveo Candy Dulfer i da nema nekog Srbina babuna koji će takav događaj da smesti u bioskopsku salu, woohoo!